Čuje se plač bebe iz kuće Sanje (41) i Duška (43) Jankovića u Blagači, selu u Osojanskoj dolini u Metohiji.
“Zvoni” maleni Radoš na radost. Jednomesečni dečak prva je srpska beba rođena u Blagači posle 21 godinu. Usrećio je roditelje i baku Stanku (63), ali i Srbe koji su odlučili da se vrate u novosagrađene domove, namenjene srpskim povratncima. One čije su kuće i imovina uništeni 1999. godine kada su pred zlom i nesrećom morali da ih napuste.
– Radoš nas je sve podmladio – sa širokim osmehom, ponosno nam govori Sanja.
– U selu sa nama je još desetak povratnika i svi su uglavnom stariji ljudi. Suprug i ja smo do Radoševog rođenja bili najmlađi u Blagači. Sad nam je on svima dao snagu i ulio neku posebnu veru i nadu. Nekako je sad sve drugačije i nama i celom selu. Vreme nam je drugačije, ispunjenije, a i sve radimo sa mnogo više poleta.
Foto: Tanjug AP
NEMAJU ZA AUTO
- Ne, nije nas strah. I ne razmišljamo o napadima i pljačkama Albanaca kojima su uglavnom izloženi povratnici u metohijskim sredinama. Nama najviše nedostaje sopstveni prevoz, jer nemamo sredstava da kupimo auto, a sada svake nedelje zbog redovnih pregleda kod pedijatra sa Radošem moramo da odlazimo u Kosovsku Mitrovicu udaljenu oko 60 km– kaže nam Sanja Janković.
Gotovo uglas pričaju nam Jankovići da svom sinu u Blagači žele da stvore uslove za život. Kuću koja im je sagrađena kao i ostalim povratnicima, solidno su opremili a razmišljaju da kada vremenske prilike dozvole obrađuju i deo imanja. Stoke zasad nemaju, ali kada beba malo poraste, planiraju da kupe neke domaće životinje.
– Namera nam je da se ovde ponovo skućimo, da nastavimo da živimo životima koji su nam “prekinuti” pre 22 godine kada smo morali da se iselimo – nastavlja Sanja.
Nigde nam ne može biti bolje nego u zavičaju i svojoj kući koja nam je sa rođenjem sina postala pravi dom. Sad u ovoj sreći, setim se kako sam sa roditeljima, bratom i sestrom morala da izbegnem. Imala sam nepunih 20 godina i tada mi se srušio čitav moj svet. Bili smo raseljeni u Trsteniku, ali nema dana da nisam pomislila na rodni kraj. Noću sam sanjala da se vraćamo i eto želja mi se ostvarila. Vratili smo se 11. januara prošle godine, a u decembru nam se rodio Radoš.
Foto: Unsplash.com/Dragos Gontariu
OTEŽANA KOMUNIKACIJA
- Na sve načine dovijamo se da budemo u kontaktu sa rodbinom, a i sa centralnom Srbijom. Naravno, za prijem TV signala srpskih televizija našli smo rešenje, ali nam je telefonski signal prilično loš. Ipak, sa rodbinom i prijateljima komuniciramo uglavnom preko društvenih mreža – priča Dušan.
Iako su se poznavali još od detinjstva, čak i družili, jer je Sanja živela u susednom kilometar i po udaljenom Đurakovcu, Dušan nam kaže da ih je posle mnogo godina spojila ista želja:
– Vukao nas je zavičaj. Sretali smo se, obnovili smo druženje i odlučili da se vratimo i venčamo. Veruju Jankovići da bi se mnogo mladih vratilo na svoja kosovsko-metohijska ognjišta, kada bi imali gde da rade.
Najveći problem je nedostatak posla za mlade i zato se i ne usuđuju da se vrate – priča Dušan.
– Ja sam imao sreće da se zaposlim kao pomoćni radnik u Domu zdravlja u Osojanu, tako da nam taj moj posao znači egzistenciju. Sa nama živi i moja majka Stanka koja pomaže Sanji u kućnim poslovima i sa svojom, iako skromnom, penzijom doprinosi kućnom budžetu. Srećni smo što smo se vratili. Ovde nam je sve, ovde ostajemo.
AUSTRALIJA: POŽAR PROGUTAO 56 KUĆA 🏠🔥
Autor: redportal.rs
