Na jednom od svojih predavanja Vladeta Jerotić govorio je i o izboru partnera, vrlo važnoj temi za svakog od nas. Na taj izbor, kaže on, veliki uticaj ima dinamika u primarnoj porodici. Opisuje kako je taj izbor nekad izgledao i kako su konačnu i poslednju reč uvek imali roditelji, pre svega otac.
Foto: detinjarije.com/NZ
- Dečak, 14-15-16 godina, i devojčica isto toliko, šetaju i drže se za ruke. A otac kaže ‘taj ti neće biti nikad muž’ ili obratno… Zašto? Zato što u toj porodici ima ili duševnih bolesnika ili alkoholizma, zločina… Roditelji, očevi znali su tačno i birali prijateljske porodice najčešće. A deca slušala. Nisu imala više 15, nego 19 ili 20. I to nije bilo tako loše. Nemam ja nostalgiju nikakvu za tim vremenom, nemojte to pomisliti. Imam dosta godina i moderan sam u tom nekom dobrom smislu reči. Ali ostajem pri tome da je to bilo dobro - kazao je Jerotić na predavanju u Domu kulture u Čačku 2012. godine, a prenosi Zelena učionica.
Nadovezao se potom i na temu razvoda koji je bio svojevrsan skandal u vreme kada je on odrastao.
- Rođen sam u Beogradu. I to je bio skandal pre Drugog svetskog rata i u građanskim porodicama, kad se brak razvede. To se pričalo u gradu, zašto su se rastavili… Ljubopitljivi su bili ljudi. I nemojte brkati ljubopitljivost s radoznalošću. Nije to isto. Nemojte od zdravog deteta koje ima 2, 3 ili 4 godine praviti budućeg malograđanina. A dete zdravorođeno je radoznalo. Radoznalo, a ne ljubopitljivo. Razlikujmo to - objasnio je Jerotić.
Zanimljiva tema kojom se Jerotić pozabavio i za koju je rekao da mu je žao što nije knjigu o tome napisao je i tema drugog ili trećeg braka. On može biti uspešan, ali – vrlo retko, kaže:
- Drugi brak gori je od prvog. Skoro po pravilu. Treći još gori. A kako da drugi brak bude bolji? To se zove individuacija. On ili ona su nešto naučili iz prvog rastavljenog braka koji nije bio dobar. Imao sam jednu pacijentkinju, oko 40 godina, tri razvoda. Dolazi kod mene i kaže ‘doktore, ja mislim da je do mene nešto’. Ja je pitam, pa dobro, kakvi su bili muževi. Prvi, kaže, alkoholičar, drugi kockar, treći ženskaroš. Kao neka šema. Loši izbori koji se ponavljaju, a iz njih ništa ne učimo. Zato uvek kažem, partnera jako retko biramo slučajno i slobodno. Ipak je to neka zakonitost. A ta se zakonitost krije u našim roditeljima - objasnio je Jerotić.
- Dečak, 14-15-16 godina, i devojčica isto toliko, šetaju i drže se za ruke. A otac kaže ‘taj ti neće biti nikad muž’ ili obratno… Zašto? Zato što u toj porodici ima ili duševnih bolesnika ili alkoholizma, zločina… Roditelji, očevi znali su tačno i birali prijateljske porodice najčešće. A deca slušala. Nisu imala više 15, nego 19 ili 20. I to nije bilo tako loše. Nemam ja nostalgiju nikakvu za tim vremenom, nemojte to pomisliti. Imam dosta godina i moderan sam u tom nekom dobrom smislu reči. Ali ostajem pri tome da je to bilo dobro - kazao je Jerotić na predavanju u Domu kulture u Čačku 2012. godine, a prenosi Zelena učionica.
