Dug evolutivni put čoveka koji je stvorio moderne ljude počeo je samo jednim korakom, tačnije sposobnošću hoda na dve noge. Jedan od naših najranijih predaka Sahelantropus započeo je sporu tranziciju udaljavajući se postepeno od majmunolike motorike (pre 6 miliona godina), ali će proći još mnogo milenijuma pre nego što će se pojaviti ono što mi danas zovemo Homo sapiens. Tokom tog velikog tzv. međuperioda, plejada različitih hominida je postojala na Zemlji. Živela, evoluirala, mešala se sa drugim vrstama hominida i izumrla. Kako je vreme odmicalo, promene su prvo počele u telu a potom i na mozgu - što najjasnije vidimo u ostacima oruđa.
Da bi razumeli kako je Homo sapiens evoluirao od ovih starijih linija hominida, naučnici tragaju za starim kostima, alatima, DNK nalazima i staništima naših rođaka u nadi da će uspeti ponovo sastaviti mozaik okolnosti u kome su živeli i time uspeti da otključaju tajnu evolucije ljudi.
Za sada, svi dokazi jasno ukazuju da je Homo sapiens poreklom iz Afrike. Nije pak nastao u jednoj tački u vremenu i prostoru. Zapravo, više različitih grupa hominida je naseljavalo kontinent i razvijalo se kako kulturno tako i evolutivno u relativnoj izolaciji. Tako je ostalo sve do trena kada su klimatske promene naglo pritisle Afriku i naterale hominide na pomeranje i dodir sa ostalim vrstama ljudi - time mešajući sve od kulture, tehnologije izrade kamenih alatki do gena.
Upravo je ovaj proces "kriv" za nastanak jedinstvenog genetskog zapisa današnjih modernih ljudi.
ZORA HOMO SAPIENSA: OD 550.000 DO 750.000 P. N. E.
Geni, pre nego fosili, mogu nam reći kako su tekle migracije, lokalni pokreti i evolucija naše Homo vrste. Kao i onih hominida koji su poreklom od zajedničkog pretka ili su nastali mešanjem sa drugima.
Najstariji sačuvani DNK zapis je od starog hominida i pronađen je u mestu Sima de los Huesos, odnosno Rupi sa kostima. Na dnu ove pećine u Španiji naučnici su otkrili na hiljade nalaza zuba i kosti od 28 različitih individua, koje su nekako završile sve na jednom mestu. Godine 2016. istraživači su mukotrpnim radom uspeli da izdvoje DNK iz ovih nalaza (starih preko 430.000 godina), koji su pokazali da su u pitanju najstariji ostaci neandertalaca - naših najbližih i, evolutivno, veoma uspešnih rođaka.
Merenjem razlika i koristeći se tzv. molekularnim časovnikom (pomoću kojeg unazad možemo da repliciramo forme DNK dok ne dođemo do mesta divergencije) otkriveno je da je naš zajednički predak (nas i neandertalaca) živeo između 550.000 i 750.000 godina p. n. e.
Arheologija: NEANDERTALCI SU SAHRANJIVALI SVOJE MRTVE
Iako geni jasno pokazuju da između nas, neandertalaca i denisovijanaca (misterioznih hominida o kojima veoma malo znamo) postoji nesumnjiv zajednički predak, ne znamo ko je on/oni. Homo hajdelbergenzis (pre 200.000 do 700.000 godina) jedan je od najverovatnijih kandidata naučnika. Čini se da je migracija iz Afrike i granjanje proisteklo iz nje u jednom delu dovelo do nastanka Homo neandertalensisa (Evropa), denisovijanaca, a u drugom do Homo sapiensa (Afrika).
Međutim, zbog izuzetno nepovoljne klime za očuvanje DNK u Africi, za sada nemamo nijedan genetski nalaz u približno potrebnom vremenskom okviru od 800.000 do 300.000 godine p. n. e. koji bi odgovarao početku granjanja i naše evolucije.
NAJSTARIJI OTKRIVEN HOMO SAPIENS - 300.000 P. N. E.
Fosili često prikazuju miks osobina, i modernog čoveka i primitivnijih hominida. I oni ni u kom slučaju ne evoluiraju dalje u modernu anatomiju čoveka. Umesto toga, određene osobine se menjaju u različitim periodima i vremenskim okvirima, i to kod različitih grupa ljudi. Ovakvi nalazi pokazuju odvojene grupe ljudi koji prolaze kroz drugačije vrste evolucije, što za rezultat daje morfološki veoma različite ljude.
Za sada, najstariji pronađen nalaz Homo sapiensa je iz Maroka. Čine ga fragmenti lobanje, vilice i zuba starih 300.000 godina, zajedno sa bogatim nalazima naprednog kamenog alata.
Tu su otkriveni ostaci ukupno 5 individua. Morfologija njihovih lica je izenađujuće moderna, mešana sa drugim osobinama, kao što je izdužen kranijum, što je osobina starijih hominida.
Drugi fosili koji se takođe klasifikuju kao Homo sapiensi su iz Florisbada (Južna Afrika, 260.000 godina), Kibiš (Etiopija, 195.000 godina).
Dve lobanje 160.000 godina stare iz Herta u Etiopiji, su klasifikovane kao podvrsta Homo sapiensa (Homo sapiens idaltu, mnogo krupniji), kao i lobanja iz Ngalobe u Tanzaniji (koja je takođe Homo sapiens, 120.000 godina star), koja poseduje miks arhaičnih osobina i osobina modernih ljudi.
I, na kraju, kada su fosili napokon pokazali prvog modernog čoveka? Nažalost, nema odgovora na to pitanje. Na primer, jedna lobanja iz Omo Kibiša liči mnogo više na modernog čoveka iako je stara 195.000 godina. Naspram nje, nalaz iz Nigerije koji poseduje ekstremno arhaične morfološke odlike je samo 13.000 godina star.
Očuvan runasti nosorog pronađen u sibirskom ledu 🧐
ORUĐE: TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA PRE 300.000 GODINA
Naši preci su počeli da koriste oruđe pre 3,3 miliona godina. Do 1,7 miliona godina p. n. e. usvojili su metode pravljenja različitih alata, a tek pre 400.000 godina počeli su da koriste koplja sa kamenim vrhovima.
Međutim, u periodu srednjeg kamenog doba dogodila se revolucija. Pre 300.000 godina naši preci su naučili kako da prave vrhunske implemente od kamena i kako da ih kače da drvo. Time su stvorili prve efektivne vrhove strela, koplja i noževe, pomoću kojih su drastično poboljšali svoje sposobnosti u lovu. Vrhovi strela (poput onih iz Kenije, starih oko 298.000 godina) bili su neverovatna tehnološka inovacija, koja je sada omogućila čoveku da obori i najtežu lovinu.
Prvi alati za obradu kože takođe počinju da se pojavljuju u ovom periodu, što ukazuje na kvalitetniju odeću i proizvodnju najrazličitijih tipova materijala. Do 90.000. godine p. n. e. vrhunski obrađeni zupčasti šiljci od kosti su korišćeni u lovu na ribu - što potvrđuje visok nivo specijalizacije i stvaranje oruđa za svaku situaciju.
Kao i sa fosilima, određene tehnologije se pojavljuju odvojeno od drugih grupa i kasnije stižu do drugih.
Prošle godine otkriven je specijalizovani set kamenih oštrica u Čenajiu u Indiji. Procenjena starost je oko 250.000 godina. Ovakav nalaz, datiran blizu prve pojave Homo sapiensa u Africi, može ukazivati da su i ostale vrste ljudi nezavisno otkrivale nove tehnologije ili je migracija iz Afrike krenula mnogo ranije.
Kada su ljudi PRVI PUT krenuli u RAT? ⚔⚔⚔
HOMO SAPIENS VAN AFRIKE: VELIKE MIGRACIJE PRE 50.000 DO 60.000 GODINA
Genetska istraživanja su jasno pokazala da su svi ljudi van Afrike, od Evropljana do Aboridžina u Australiji, poreklom od ljudi koji su krenuli u migraciju iz Afrike pre skoro 60.000 godina.
Tačnije, jedna grupa ljudi probila se iz Afrike i odatle naselila celokupnu planetu.
Rekonstrukcija klime pokazala je da je ekstremno nizak nivo mora stvorio sve uslove za kretanje ljudi. Prvo ka arapskom poluostrvu, a potom ka Bliskom istoku, pa dalje.
Iako je jasno da su i ranije postojala kretanja van Afrike, najverovatnije su se ona sva završila mešanjem sa hominidima koji su živeli na tim teritorijama. Sve druge vrste ljudi su ili izumrle ili nestale pred naletom Homo sapiensa.
HOMO SAPIENS GOSPODAR PLANETE: OD 15.000 DO 40.000 GODINA P. N. E.
Tokom velike većine istorije postojanja Homo sapiensa na našoj planeti mi nismo bili jedina vrsta ljudi. Koegzistirali smo sa više različitih vrsta hominida, a kao što i naši geni pokazuju, sa većinom njih smo se i mešali (uključujući i neka koje još nismo otkrili). Ali svi drugi su nestajali, jedan po jedan. Ostavljajući nas kao jedinu preživelu vrstu na planeti.
Na indonežanskom ostrvu Flores postojao je hominid koji je bio drastično drugačiji od nas. Po fosilima koji su otkriveni dat mu je nadimak hobit, odnosno Homo florensis (do 1,5 m visine, sa velikim stoplaima). Koegzistirao je sa nama do pre 50.000 godina, a šta im se tačno dogodilo još je misterija. Prema genetskim analizama ne poseduju nikakve veze sa modernim ljudima.
Ostrvo hobita 💗
Neandertalci, sa druge strane, naselili su ogroman prostor od Sibira do Portugalije. Ali i ovde, kako je Homo sapiens nadirao, neandertalci su polako nestajali. Smatra se da su poslednji nestali pre oko 40.000 godina. Postoje dokazi da su neki opstali i do pre 29.000 godina na izolovanim mestima, poput Gibraltara. Ali oni opstaju i dalje na drugi način - u genetskom nasleđu današnjih Evropljana koji su se mešali sa njima.
Najmisteriozniji rođak za koga znamo su denisovijanci. Za njima je ostalo tako malo tragova da naučnici ne mogu sa sigurnošću da ocene ni kako su oni zapravo izgledali. Pa čak i da li su bili samo jedna vrsta. Skorašnje analize genoma modernih ljudi sa Papua Nove Gvineje pokazala su da su se moderni ljudi mešali sa denisovijancima do pre samo 15.000 godina. Današnja azijska populacija nosi od 3% do 5% gena direktno nasleđenih od njih.
Iako nosimo delove genetskog nasleđa drugih vrsta ljudi danas, svi oni su izumrli - ostavljajući Homo sapiensa kao jedinog predstavnika ljudske vrste.
Ova činjenica dodaje još jedno pitanje u jednačinu naše evolucije. Zbog čega smo samo mi jedini koji su preživeli? 🤔
Spartanski delikates - CRNA ČORBA OD KRVI
Autor: Brian Handwerk / redportal.rs
