Mesečeva iluzija je daavala glavobolje svima koji su pokušali da se uhvate u koštac sa njom, od antičkih filozofa do najvećih umova moderne - i do dan danas ostaje bez naučnog objašnjenja.
Da li ste i sami primetili da je Mesec značajno veći kada se nađe u blizini horizonta, na zalasku ili na izlasku? Upravo taj tren se naziva mesečeva iluzija, optička varka koja prikazuje Mesec većim kada je pri horizontu nego kada je visoko na nebu.
Aristotel je pokušao da reši ovu zagonetku još u 4. veku pre nove ere. On je taj efekat pripsao zemljinoj atmosferi koja deluje na Mesec kao lupa. Prema njegovoj teoriji: kada se Mesec posmatra na horizontu, svetlost mora da prođe kroz više slojeva guste atmosfere koja se širi - poput lupe.
Ovo uopšte nije nimalo čudna teorija, iako danas znamo da je mesečeva iluzija zapravo plod ljudskog sistema vizuelne percepcije umesto naše atmosfere.
Mesec golom oku izgleda kao da menja veličinu, ali prostim testom sa slikama i lenjirom možemo da izmerimo prečnik meseca na fotografijama i da vidimo da je on uvek isti bilo da je visoko na nebu ili na horizontu.
Kao i mnoge druge optičke iluzije, problem je najverovatnije u kontekstu i perspektivi. Većina modernih objašnjenja se slaže da je problem u tome što naš mozak ima problem da procesuira vizuelne informacije koje se tiču distance i veličine neobičnih objekata poput Meseca - mada i dalje uopšte nije sigurno kako taj problem nastaje.
Prema jednoj teoriji, predmeti na horizontu poput drveća, planina i zgrada daju utisak da je Mesec bliži nego što jeste i da je stoga veći nego što jeste. Kada je Mesec visoko na nebu, bez bilo kakvog predmete u blizini koji bi služio kao referenca u kontekstu veličine, on izgleda dalje i stoga manje.
Sličan efekat imamo i u poznatoj ponzo iluziji, gde dve identične linije naizgled su različite dužine usled konteksta u kome ih posmatramo. Široko postavljena slika tera mozak da gornju liniju percipira kao dalje udaljenu i veću, iako su obe linije u stvarnosti iste. Ako zamislimo takvu ilustraciju naopačke, možda možema otrlike i da razumemo na koji način mi percipiramo mesečevu iluziju.
Sa druge strane, možda je sve zapravo do veličine pre no do ditance. Kada se Mesec postavi blizu oku i mozgu poznatih objekata na horizontu, naglašena je njegova veličina i izgleda nam enorman. Dok visoko na nebu nema kontekstualnih predmeta te nam ne izgleda toliko veliki uopšte naspram nebeskog svoda.
Međut NASA navodi da ova objašnjenja nisu dovoljna jer, kako navode, i astronauti u orbiti imaju isti "problem" kada posmatraju Mesec iako nema načina na koji bi oko moglo da da percipira u istom kontekstu Mesec ka na površini Zemlje.
Sve u svemu dilema ostaje, nadajmo se da će neko uspeti da reši ovu najromantičniju iluziju koju poznajemo 😁
Autor: redportal.rs
