Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se 27. januara u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe, pre osam decenija 1945. godine oslobodile Aušvic, nemački koncentracioni logor koji je bio prostor najvećeg masovnog zločina u istoriji.
Međunaordni dan žrtava Holokausta biće obeležen i u Srbiji, a premijer Miloš Vučević, kao izaslanik predsednika Republike, prisustvovaće obeležavanju i položiti venac na Spomenik Menora u plamenu na Dunavskom keju.
Foto: Beta AP
Smatra se da je u Aušvicu tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih su oko 90 procenata bili Jevreji.
Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine Rezoluciju 60/7 kojom je odlučeno da će se 27. januar obeležavati kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Odluka je tada doneta povodom šest decenija oslobođenja Aušvica. Bila je to inicijativa Silvana Šaloma, tadašnjeg ministara spoljnih poslova Izraela, čelnika delegacije te zemlje pri OUN.
Rezolucijom 60/7 iz 2005. pozvane su članice OUN na poštovanje žrtava Holokausta. Rezolucijom je apelovano da se ne dozvoli ma kakvo poricanje tragedije holokausta, kao i širenje mržnje uopšte, verski ili etnički motivisane.
Pozvano je isto tako na očuvanje prostora sećanja, obeležja, mesta stradanja, stratišta, kao i na instucionalizovano, sistematsko obrazovanje na temu holokausta.
Foto: Pixabay.com/Larahcv
Tokom Drugog svetskog rata nemački nacisti pobili su šest miliona Jevreja, kao i milione drugih, najviše na prostoru Centralne i Istočne Evrope.
Osim 27. januara kao Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, u različitim zemljama postoje i posebni, nacionalni datumi sećanja na žrtve, kao 22. april u Srbiji.
Od termina holokaust, što je izvorno starogrčka reč u značenju spaljen, sami Jevreji radije koriste hebrejsku reč - šoa, u značenju katastrofa, tragična nesreća.
Autor: Tanjug
