U intervjuu za Redportal.rs Silvija Plat otkriva nam kako doživljava ulogu žene u društvu, glavne motive za čuveno delo Stakleno zvono, zbog čega je zavolela svog supruga, ali i šta je ono što ljudi o njoj ne znaju 💭✒️📚
Silvija Plat jedna je od najistaknutijih figura na književnoj sceni, prepoznatljiva po svom jedinstvenom stilu i dubokom razumevanju ljudskih emocija 🫂. Njene reči su poput poezije – snažne, emotivne, ali i reflektivne, pružajući čitaocima uvid u unutrašnji svet i životne dileme. Iako je njen rad nerazdvojno povezan sa literaturom, iza tih reči krije se žena koja ima bogat životni pogled, ispunjen jednostavnim radostima i dubokim razmišljanjima.💭
U intervjuu za Redportal.rs Silvija Plat otkriva nam kako doživljava ulogu žene u društvu, glavne motive za čuveno delo Stakleno zvono, zbog čega je zavolela svog supruga, ali i šta je ono što ljudi o njoj ne znaju.👇
Kada ste prvi put shvatili da želite postati pisac, i koja su Vas iskustva ili knjige oblikovale da pišete? ✒️
Pisanje je za mene bilo prirodan način da se izrazim, gotovo poput disanja. Sećam se da sam kao dete satima provodila u tišini, pišući o stvarima koje nisu bile izgovorene. Knjige su me oblikovale još od rane mladosti – posebno rad Virdžinije Vulf. Njen način eksperimentisanja sa jezikom, istraživanje unutrašnjeg sveta likova, dubina emocija koje je prenosila, sve me to podstaklo da verujem u moć pisanja. Pisanje nije bio izbor, to je bila nužnost.☺️
Vaša poezija često istražuje teme tuge, smrti i unutrašnjih borbi. Kako biste opisali proces stvaranja tih pesama – da li dolaze spontano ili se razvijaju tokom vremena? 🤔
Moje pesme dolaze iz dubokog, često nesvesnog dela mene. Nema puno razmišljanja, to su trenuci kada se svet oko mene smanjuje i sve postaje jasno, iako su te slike često zastrašujuće. Ponekad se pojave iz ničega, a ponekad ih moram izvući iz sebe, razmišljajući o bolu, gubitku i tami. To su stvaranja koja dolaze iz potrebe da se oslobodim nečega što me povređuje.😌
U svojoj prozi i poeziji, često istražujete ulogu žene u društvu. Kako ste videli i doživeli tu ulogu tokom svog života? 👩
Biti žena u svetu koji često ne daje prostora za iskren izraz emocija, a kamoli stvaralaštva, to je kao biti zaključan u sobi koju ne možete da napustite. Uvek sam bila svesna tog dvostrukog standarda – žena treba da bude nežna, tiha, poslušna, dok je istovremeno suočena sa svojim željama, potrebama i nesigurnostima koje društvo nije spremno da prihvati. Žene, kao i svi ljudi, zaslužuju da se čuju i da stvaraju, a to je nešto što sam pokušavala da istražim u svom radu.🌸
Vaš roman Stakleno zvono smatra se jednim od najvažnijih dela modernog feminizma. Koji su bili glavni motivi za pisanje tog romana? 📖
Stakleni zvono je nastalo iz mog ličnog iskustva – borbe sa depresijom i težinom očekivanja koja su bila postavljena pred mene. U tom romanu istražujem osećaj klaustrofobije i nesposobnosti da se slobodno kretamo kroz svet. Esti, kao i mnoge žene, pokušava da pronađe smisao u životu koji joj se čini kao užasna labirintska mreža gde su svi izlazi blokirani. Želela sam da pišem o tome kako je biti žena u društvu koje vas ne dopušta da budete ono što zaista jeste.😌
Vašem odnosu prema inspiraciji i stvaralačkom procesu danas se često dodeljuje epitet fascinantnog. Kako biste opisali svoju svakodnevnu rutinu pisanja? Postoji li neki specifičan ritual koji Vam pomaže da uđete u stanje kreativnosti? ✒️
Moje pisanje nije uvek bilo uobičajena rutina, iako su neki trenuci bili blizu toga. Pišem najbolje kada su emocije snažne, kada su trenuci intenzivnog bola ili ekstaze. To je vreme kada reči izlaze iz mene, kada nisam u kontroli. Nema rituala, osim tišine – duboke tišine u kojoj sam sama sa svojim mislima i osećanjima. I to je dovoljno. Ponekad je to tortura, ponekad je to katarza.🧘♀️
Mnoge Vaše pesme i priče govore o potrazi za identitetom i unutrašnjem miru. Kako ste se Vi nosili sa tim pitanjima tokom svog života? 🧐
Potraga za identitetom bila je nešto što sam stalno doživljavala. Ni sada ne znam ko sam, ali mislim da je pitanje identiteta isto tako nesvesno ukorenjeno u nas. Svi mi tražimo unutrašnji mir, a često ga ne nalazimo. Za mene, pisanje je bio pokušaj da shvatim ko sam – u svetu koji deluje haotično i nesigurno.🌸
Vaša poezija ima duboku i bogatu emocionalnu snagu. Kako ste se nosili s intenzivnim emocijama dok ste stvarali? Da li ste ikada osećali da vas pisanje iscrpljuje? 🤔
Pisanje me iscrpljuje, ali je to iscrpljenost koja donosi olakšanje. To je proces u kojem se dajem u potpunosti, i na kraju ostanem prazna, kao da je deo mene izvučen i prenesen na papir. Da, iscrpljuje, ali to je cena koju moram platiti ako želim da razumem sebe, svet, i sve što osećam. 🦋
Kako je Vaša veza sa prirodom i svakodnevnim okruženjem oblikovala Vašu poeziju? Da li su specifična mesta ili pejzaži bili Vaša inspiracija? 🌸
Priroda je moje utočište. U njoj nisam morala da se ponašam u skladu sa normama i očekivanjima. Drveće, cveće, reke, sve to ima svoju simboliku u mojoj poeziji. Bilo je trenutaka kada su prirodni pejzaži postajali metafora za unutrašnji svet – ponekad je to bila tuga, a ponekad prosvetljenje. Svakodnevni okruženje – često prepun buke i haosa – bio je kontrast tom unutrašnjem svetu tišine.🕊️
Poezija i pisanje su često bili Vaši načini da se izrazite i nosite sa životnim izazovima. Kako biste opisali ulogu umetnosti u suočavanju s psihološkim i emocionalnim poteškoćama? 💭
Umetnost je jedini izlaz. Bez nje, mislim da bih bila potpuno izgubljena. Pišući, stvarajući, mogu da se oslobodim onog što me povređuje, što me guši. Umetnost mi daje način da se suočim sa svojim strahovima, da ih stavim na papir i pogledam ih iz daljine. Bez nje, verovatno bih bila zatvorena u svom umu, bez izlaza.💭
Da možete promeniti nešto u svom životu, da li biste nešto učinili drugačije? I kako mislite da bi to promenilo vaše stvaralaštvo? 📚
Nisam sigurna da bih promenila bilo šta, jer sve što sam prošla oblikovalo je moju poeziju i prozu. Da sam imala lakši život, možda ne bih imala dubinu koju imam u svojim radovima. Ali, ako bih mogla da promenim nešto, možda bih želela da imam više unutrašnje snage da se nosim sa stvarima. Možda bih tada bila sposobna da pišem s manje bola, ali ne mislim da bi to promenilo dubinu mog stvaralaštva – možda bi samo učinilo da bude manje tamno.🙏
Šta Vas je najviše privuklo kod Vašeg supruga? 💕
Bila je to neka duboka, nevidljiva veza, nešto neizrečeno, ali snažno. Privukla me je njegova tišina, imao je unutrašnju snagu i mir koje su me osvojile.🫶
Šta vas najviše usrećuje u svakodnevnom životu, nešto što možda ljudi ne znaju o vama?🧐
Sitnice i male stvari od kojih je sačinjen svaki dan čine život lepšim. Takvi trenuci daju snagu i bude inspiraciju.🌸
Koga biste izabrali za svoju naslednicu, Jelenu Bačić Alimpić ili Vesnu Dedić? 🧐
Jelena je zaista posebna, ima emocionalni naboj koji snažno pogađa, ali bih odabrala Vesnu zbog životne filozofije, dubine i mudrosti.
Koje moderne tehnike biste danas koristili za prevazilaženje kreativnih blokada – meditaciju, aromaterapiju ili nešto sasvim drugo? 🧘♀️
U današnjem svetu, prepunom buke i distrakcija, ništa nije tako efikasno kao tišina uma. U trenutku kada se povučem i dozvolim sebi da zaronim u tišinu, onda se kreativnost ponovo javlja. Aromaterapija, iako divna, više me opušta nego što podstiče. Kad želim da prevaziđem blokadu, meditacija je moj prvi izbor. Zaista verujem da um mora biti miran da bi se ideje rađale.💡
Vaša poruka za čitaoce Red portala? 😎
Budite hrabri u stvaranju, ne bojte se da budete svoji. U svetu koji je često prepun očekivanja, prava snaga leži u tome da izrazite svoju jedinstvenost. Neka vas strah od neuspeha ne zaustavi – najlepše stvari nastaju iz nesigurnosti i odvažnosti da sanjate.💭
Autor: redportal.rs
