Pre dve godine ribar Siri Džejms živeo je na južnoj obali Papue Nove Gvineje, u malom selu blizu plaže Pariva. Ali kako su plime nastavile da rastu, Džejms je bio primoran da se pomeri dalje od obale.
- Nije lako kretati se u unutrašnjost, rođen sam i odrastao uz mora, ja sam ribar. Znam tok plime i oseke i struje, znam kada će duvati jak vetar i kada će padati kiša – ali sada ne razumem zašto se sve menja - kaže Džejms, koji je u ranim 40-im.
On kaže da plime "izgleda da rastu svakim danom".
- Čuo sam da govore da je globalno zagrevanje. Napustio sam školu i pobegao da idem na pecanje, tako da sada ne znam šta je globalno zagrevanje, ali kiše ne dolaze kada je trebalo, vetrovi su se promenili - kaže Džejms.
- Možda smo uvredili morske bogove, ne znam, ali sada moram da preselim svoju porodicu u unutrašnjost - kaže on.
Plaža Pariva je deo Kerema u provinciji Papua Nova Gvineja. U toj oblasti, porast nivoa mora i erozija peska primorali su oko 40.000 ljudi da se presele u unutrašnjost tokom protekle decenije, kaže lokalni odbornik, u onome što vodeći aktivista za klimatske promene opisuje kao „humanitarnu krizu“.
Odbornik Kerema Mai Trevor kaže da je 80.000 ljudi živelo u lokalnoj oblasti, ali da se od 2015. skoro polovina stanovništva preselila u unutrašnjost zbog velikih plime i erozije peska. Trevor kaže da su stanovnici prvi put počeli da se sele 2015. godine, ali je u poslednje četiri godine broj ljudi koji odlaze porastao.
Pored ribolova, mnogi u pokrajini zarađuju za život od uzgoja kokosa i betela. Poslednjih godina, stanovnici kažu da su plime i oseke u porastu i da su se vremenski obrasci promenili, što otežava uzgoj useva ili ribe u okeanima i utiče na njihov život.
- Mnogi se sele na vrhove planina u gradu Kerema, dok su se oni koji imaju zemlju [u unutrašnjosti u obližnjoj] Murui preselili tamo - kaže Trevor.
- Potreban nam je odgovarajući broj stanovništva u ovoj oblasti da bismo smislili način da to rešimo, svo zemljište je uobičajeno u vlasništvu tako da vlasti ne mogu samo da presele ljude - dodaje ona.
Papua Nova Gvineja je u procesu sprovođenja svog prvog popisa stanovništva posle mnogo godina, za koji stručnjaci kažu da bi moglo da otkrije da je stanovništvo te pacifičke zemlje daleko veće od trenutnih procena od oko 10 miliona ljudi.
Vodeći aktivista za klimatske promene Papue Nove Gvineje Dankan Gabi takođe procenjuje da je desetine hiljada ljudi raseljeno iz oblasti oko plaže Pariva.
- Erozija peska na plaži Pariva [je] raseljenje 30.000 do 40.000 ljudi, [to je] humanitarna kriza koja naglašava ranjivost PNG-a na klimatske promene - kaže Gabi.
On upozorava da kontroverzni predlog da se otpočne iskopavanje peska u zapadnom delu zalivske provincije podstiče strah da će se situacija pogoršati i tvrdi da vlasti moraju da deluju kako bi pomogle zajednicama.
Keri En Henri živi u selu od oko 500 ljudi u blizini plaže Pariva. Ona kaže da su ljudi koji žive u njenom selu počeli da se sele u unutrašnjost zbog opasnosti od porasta mora i erozije peska.
- Neki ljudi imaju zemlju u unutrašnjosti, na vrhu planina, i počeli su da se sele tamo - kaže ona.
- Oni koji nemaju zemlje na drugom mestu samo su nasukani na obali, gledajući kako pesak polako erodira i plime dolaze. Naše kokosove orahe i betel orahe ispire more - kaže 36-godišnjak.
- Vlasti su zatvorile oči pred situacijom i još ništa se ne preduzima - kaže ona.
Nekoliko kilometara od Henrijeve porodične kuće nalazi se aerodrom Kerema. Plima sada stiže bliže aerodromu nego u prošlosti, a nedavno je odnela ogradu aerodroma.
Ministar životne sredine, zaštite životne sredine i klimatskih promena Sajmon Kilepa kaže da su porast nivoa mora i uticaj na zajednice zabrinjavajuće pitanje koje naglašava ranjivost sa kojom se suočavaju priobalne zajednice širom zemlje.
Kilepa kaže da Uprava za klimatske promene i razvoj (CCDA) „radi sa različitim vladinim odeljenjima i partnerima na najboljem rešavanju ovog pitanja“.
Vršilac dužnosti generalnog direktora CCDA-e, Debra Sungi, kaže da je agencija „duboko zabrinuta zbog izazova koje predstavlja porast nivoa mora“, koji su već uticali na život, domove i kulturno nasleđe hiljada stanovnika Papue Nove Gvineje.
Ona kaže da agencija radi na „merama izgradnje otpornosti za ublažavanje ovih uticaja“ i sprovodi procene ranjivosti u pogođenim provincijama, uključujući i zalivsku provinciju, kako bi donela odluke o raspodeli resursa.
- Posvećeni smo obezbeđivanju da niko ne bude ostavljen dok se krećemo kroz ove izazove bez presedana - kaže ona.
Ipak, Gabi kaže da se ne radi dovoljno na podršci zajednicama. On se takođe plaši uticaja plana koji razmatraju vlasti za početak iskopavanja peska u zalivu Orokolo, na zapadnoj strani zalivske provincije.
- Ono što je frustrirajuće je da, dok su ljudi raseljeni, predloženi projekti iskopavanja peska u zalivu Orokolo u istoj oblasti prete da pogoršaju krizu - kaže Gabi.
- Naša vlada je odavno trebalo da da prioritet adaptaciji na klimu i spremnosti za katastrofe - dodaje on.
Zapalila se HLADNJAČA, LEKARI odmah reagovali 🔥
Autor: redportal.rs
