Kako je Sveti Trifun izlečio carevu kći, i od koga je Njegoš dobio česticu moštiju svetitelja?

Obično se narod njemu moli da im sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Svetog Trifuna. Svetitelj je rođen u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici ali je porodica bila veoma pobožna koja je tome učila i malog Trifuna.

Za Svetog Trifuna narod je čuo kada je izlečio carevu kćer Gordijanu u koju je ušao đavo. Iako je car Gordije bio idolopoklonik nije progonio hrišćane. Đavo je u jednom trenutku progovorio iz devojke da ga može oterati samo mladić Trifun. Car je naredio da se mladić nađe. Kad se Sveti Trifun približavao Rimu, đavo osetivši njegov dolazak nemilosrdno je mučio devojku, i kroz nju je govorio: "Ne mogu više ovde živeti, jer se Trifun približava! Kroz tri dana stići će! Ne mogu više da podnosim!" i na taj način đavo izađe iz devojke.

Car Gordije bogato je nagradio Trifuna, ali sve što je dobio od cara na povratku je podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Nakon isceljenja Gordijane mnogi su primili hrišćanstvo.

Posle cara Gordi na presto dolazi car Dekije koji je bio poznat kao mučitelj i progonitelj. Po predanju Sveti Trifun nije hteo da se odrekne Hristove vere i prizna Zevsa. Svetom Trifunu je odrubljena glava 250. godine. Sahranjen je u mestu gde je rođen.

Narodni običaji vezani za Trifundan vezuju se za ljude koji se bave vinogradarstvom i voćarstvom uz presecanje slavskog kolača i simboličnog orezivanja čokota u vinogradima. Po predanju Sveti Trifun pobada u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi. Kažu takođe da na Svetog Trifuna počinje proleće, priroda se budi, kao i ljubav kod ljudi.

Što se tiče vremenskih prilika veruje se da ako pada kiša, rodiće šljiva, a ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna.

Sveti Trifun se takođe smatra čuvarem bilja jer ga štiti ga raznih štetočina. Obično se narod njemu moli da im sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.

Sveti Trifun se posebno poštuje u Boki Kotorskoj, Dubrovniku, Šumadiji, Popovom polju, Bariju i ostalim gradovima juga Italije. Petar I Petrović Njegoš je dobio česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja, kotorskog biskupa koji je bio rodom iz Kotora. On je to pokonio 1803. jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.