Svet očekuju rekordne vrućine ☀️🥵

Naučnici pozivaju na odlučnije mere za ublažavanje posledica klimatskih promena

Pariski klimatski sporazum iz 2015. godine trebalo je da bude prekretnica u borbi protiv globalnog zagrevanja. Ovaj istorijski sporazum okupio je gotovo 200 zemalja koje su se obavezale da će ograničiti porast temperature na 1,5°C više od predindustrijskog nivoa.

Međutim, već 2024. godine prosečna globalna temperatura porasla je za 1,6°C, probijajući preporučeni prag za manje od decenije i povećavajući rizike od ekstremnih vremenskih nepogoda, suša, požara i uništavanja useva.

Prema podacima UN, do kraja veka ovo zagrevanje moglo bi da dostigne razornu vrednost od 3,1°C iznad predindustrijskih nivoa, čak i uz primenu trenutnih klimatskih politika.

pročitajte još

Maskov SpaceX poslao prvu Nemicu u SVEMIR 🪐

Naučnici su dokazali da su ljudi odgovorni za većinu globalnog zagrevanja u poslednja dva veka, počevši od industrijske revolucije.

Međutim, Pariski sporazum se nalazi pod velikim pritiskom, posebno zbog Donalda Trampa, koji je po drugi put povukao SAD iz ovog sporazuma, istovremeno promovišući politiku "buši, samo buši" kako bi povećao proizvodnju nafte i gasa. Predsednik Argentine Havijer Milej nazvao je globalno zagrevanje "socijalističkom laži".

Gotovo 95% zemalja propustilo je rok UN za podnošenje novih klimatskih obaveza za 2035. godinu, prema izveštaju Carbon Brief-a. Do 10. februara ove godine, samo 13 članica Pariskog sporazuma objavilo je planove za smanjenje emisija (ironično, među njima su i SAD, zahvaljujući planovima dogovorenim tokom Bajdenove administracije).

Tokom 2023. godine, najmanje 3,1 milijarda dolara američke inostrane pomoći dodeljena je projektima vezanim za klimatske akcije, što je obuhvatilo 1.406 različitih aktivnosti, prema podacima o stranoj pomoći.

pročitajte još

KINA BI MOGLA DA IZGUBI MILIONE radnih mesta jer trgovina sa SAD postaje gotovo nemoguća 💼📉

Američka ekološka pomoć uključivala je i milijardu dolara koje je USAID uplatio u Zeleni klimatski fond, mehanizam UN za finansiranje održivih projekata u zemljama u razvoju, pod Bajdenovom administracijom.

Međutim, od dolaska na vlast, Tramp je povukao četiri milijarde dolara prethodno obećanih ovom fondu i značajno smanjio sredstva za pomoć koja je doprinosila ekološkim projektima širom sveta.

Klimatski projekti su među najugroženijima, upozorava Ed Kar, bivši savetnik USAID i Svetske banke.

- Ako ste organizacija koja radi na projektima jasno usmerenim na klimatske promene, vaš projekat je verovatno u problemu - rekao je Kar za Devex u januaru.

Projekti očuvanja prirode u Kolumbiji izgubili su 70 miliona dolara finansiranja, što će, prema rečima ministarke ekologije Suzane Muhamad, najviše pogoditi amazonsku prašumu.

pročitajte još

Otkrivena raskošna GROBNICA bračnog para u Pompejima 🗿

Neizvesna je i budućnost američkog finansiranja zaštite ugroženih vrsta u Keniji, Indoneziji i širom sveta, što dovodi orangutane, nosoroge i slonove u rizik od izumiranja.

Istovremeno, američka nacionalna klimatska agencija suočava se sa značajnim smanjenjem budžeta i otpuštanjima – najmanje 880 radnika ostalo je bez posla, dok je budžet Nacionalne okeanografske i atmosferske administracije (NOAA) smanjen na dve trećine. Ova agencija prikuplja podatke o klimi i životnoj sredini, koje koriste naučnici širom sveta.

Dok održivost postaje političko oružje, a globalno zagrevanje dostiže rekordne vrednosti, naučnici pozivaju na odlučnije mere za ublažavanje posledica klimatskih promena.

Siromašnije zemlje, koje istorijski emituju najmanje gasova sa efektom staklene bašte, trpe neke od najtežih posledica klimatskih promena.