Naučnici sa Univerziteta Nortvestern razvili su najmanji pejsmejker na svetu, manji od zrna pirinča, koji bi mogao da promeni način na koji se leče novorođenčad sa urođenim srčanim manama. Ovaj mikroskopski uređaj može se ugraditi pomoću običnog šprica, a zatim se potpuno razlaže u telu kada više nije potreban, bez potrebe za dodatnim hirurškim zahvatom.
Pejsmejker ima dimenzije svega 1,8 mm u širinu, 3,5 mm u dužinu i 1 mm u debljinu, ali uprkos veličini, pruža jednako snažnu stimulaciju kao i standardni uređaji. Namenjen je pacijentima kojima je potrebna privremena srčana stimulacija, što ga čini idealnim rešenjem za bebe koje nakon operacije srca imaju potrebu za kratkotrajnim pejsmejkerom.
Uređaj funkcioniše u tandemu sa bežičnim, mekanim i fleksibilnim senzorom koji se postavlja na grudni koš pacijenta. Kada senzor otkrije nepravilnosti u srčanom ritmu, automatski šalje puls svetlosti koji aktivira implantirani pejsmejker i tako reguliše otkucaje srca.
Upravo svetlosna aktivacija omogućila je inženjerima da značajno smanje dimenzije uređaja. Umesto tradicionalne radio-frekvencijske kontrole, novi pejsmejker koristi svetlosne talase koji lako prolaze kroz kožu, grudnu kost i mišiće, stimulišući srce kada je to potrebno.
Jedna od najvećih prednosti ovog izuma je to što je napravljen od biokompatibilnih materijala koji se prirodno razgrađuju u telesnim tečnostima. To eliminiše potrebu za hirurškim vađenjem uređaja, čime se drastično smanjuju rizici od infekcija, oštećenja tkiva, krvarenja i krvnih ugrušaka - problema koji se često javljaju kod klasičnih privremenih pejsmejkera.
- Deca rođena sa srčanim manama čine oko jedan odsto svih novorođenih, bez obzira na to da li žive u razvijenim ili siromašnim zemljama. Većini tih beba potreban je privremeni pejsmejker tokom prvih sedam dana nakon operacije. Naš uređaj omogućava da to uradimo nežno, efikasno i bez dodatne operacije - objašnjava kardiolog Igor Efimov, jedan od autora studije.
IZVOR: YT / NorthwesternU
Osim što je minimalno invazivan, ovaj pejsmejker koristi i inovativni izvor energije: jednostavnu galvansku ćeliju koja, u kontaktu sa telesnim tečnostima, generiše potrebnu električnu energiju. Aktivira se svetlosnim impulsom koji prolazi kroz telo, čime se dodatno pojednostavljuje postupak ugradnje i upotrebe.
Tim sa Nortvestern univerziteta veruje da njihova tehnologija ima potencijal da se primeni i u drugim medicinskim oblastima – od stimulacije nerava i zaceljivanja kostiju, do tretmana rana i ublažavanja bolova. Kako kažu, zbog svoje veličine i fleksibilnosti, uređaj može biti integrisan i u druge medicinske implante poput veštačkih srčanih zalistaka.
Obuka AI modela troši struju kao 28.000 domaćinstava 🤖⚡🔋
Autor: Redportal.rs
