Pre 627 godina, 8 godina nakon Kosovske bitke, kneginja Milica je otišla put hodočašća na Kosovo i Metohiju sa svoja dva sina Stefanom i Vukom. Videvši u kakvom stanju su manastiri srpske crkve, bogato ih je darovala i pomagala da se obnove od turske najezde.
Došavši u Visoke Dečane darovala je bogat polilej načinjen od oružja poginulih ratnika na Kosovu i dve velike majstorski izrađene sveće. Svaka visine po dva metra. Pre nego što ih je predala, okupila je dečansko bratsvo i zavetovala ih da čuvaju sveće dok ne dođe osvetnik Kosova. Tek tada dužni su da ih predaju, da ih upale za njenog muža, njegove vitezove i za sve pale na Kosovu polju.
Od tog dana 1397. godine, prošlo je ravno 527 godina. Zavet je ostao neispunjen a dečansko bratsvo njegov čuvar, sve do 28. avgusta 1924. godine.
Tada je zavet ispunio viteški kralj Aleksandar I Karađorđević, osvetnik Kosova i oslobodilac Stare Srbije. On je, sa svojim oficirima na Veliku Gospojinu, upalio sveće za pokoj duša starih ratnika.
SLIKA: Jedna od sveća koje je kneginja Milica zavetovala Dečanima.
Ali, ne želeći da uništi tako vredno kulturno nasleđe svog naroda (sveće kneginje Milice su najverovatnije najstarije sačuvane sveće na svetu) ugasio ih je posle nekoliko minuta.
I tako se legenda nastavila, sveće su gorele kratko baš kao i sloboda Kosova i Metohije. Ostale su u Dečanima, pod zavetom manastirskom bratsvu.
Do sledećeg osvetnika.
SLIKA: Spomenica kralja Aleksanda i njegovih oficira na dan paljenja sveća za pokoj duša starih ratnika Kosovskog boja.
Autor: redportal.rs