Sezonske alergije, poznate i kao polenska groznica, postaju sve ozbiljniji zdravstveni problem širom sveta, a naučnici upozoravaju da klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi, poput oluja, dodatno pogoršavaju situaciju. Povećanje temperature, duže vegetacione sezone i sve češće oluje doprinose većoj koncentraciji polena u vazduhu, što dovodi do intenzivnijih i dužih perioda alergijskih reakcija.
Jedan od najopasnijih fenomena u ovom kontekstu je tzv. "olujska astma". Tokom oluja, polen se usled vlage i električnog naboja raspada na sitne čestice koje lakše prodiru duboko u pluća, izazivajući ozbiljne astmatične napade, čak i kod osoba koje prethodno nisu imale dijagnostikovanu astmu. Ovaj fenomen je prvi put zabeležen 1983. godine, a od tada su se dogodili brojni incidenti širom sveta, uključujući i smrtonosni slučaj u Melburnu 2016. godine.
Pored oluja, zagađenje vazduha dodatno komplikuje situaciju. Zagađivači poput azot-dioksida i čestica PM2.5 ne samo da iritiraju disajne puteve, već i menjaju strukturu polena, čineći ga alergenijim. Urbane sredine, sa višim nivoima zagađenja, beleže veći broj i intenzitet alergijskih simptoma u poređenju sa ruralnim oblastima.
Klimatske promene takođe utiču na geografsku distribuciju biljaka koje proizvode polen. Invazivne vrste poput ambrozije šire se na nova područja, produžavajući sezonu alergija i izlažući veći broj ljudi alergenima na koje prethodno nisu bili izloženi. U Danskoj, na primer, zabeležen je porast koncentracije polena trave za 19% i breze za 35% od 1980-ih godina.
Dugoročne projekcije nisu ohrabrujuće. Studije predviđaju da bi, ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje, sezona polena mogla da počne i do 40 dana ranije i traje 19 dana duže do kraja veka, uz povećanje godišnje emisije polena za čak 40%. Ovo bi značajno povećalo broj osoba koje pate od alergija i astme, posebno među decom.
Stručnjaci naglašavaju potrebu za adaptivnim strategijama kako bi se ublažili ovi efekti. To uključuje poboljšanje urbanog planiranja, smanjenje zagađenja vazduha, kao i unapređenje zdravstvenih sistema za dijagnostikovanje i lečenje alergijskih bolesti. Takođe, edukacija javnosti o preventivnim merama, kao što su praćenje prognoze polena i korišćenje odgovarajuće terapije, može pomoći u smanjenju simptoma.
U Srbiji, gde se klima menja ka toplijim i vlažnijim uslovima, očekuje se sličan trend pogoršanja sezonskih alergija. Zdravstveni sistemi i javne politike moraju se prilagoditi ovim izazovima kako bi se zaštitilo zdravlje građana i smanjili ekonomski troškovi povezani sa alergijskim bolestima.
U svetlu ovih saznanja, jasno je da klimatske promene ne utiču samo na životnu sredinu, već imaju direktne i ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje. Neophodna je hitna akcija na globalnom i lokalnom nivou kako bi se ublažili ovi efekti i zaštitilo zdravlje budućih generacija.
Osnivač Amazona PAO U RUPU dok je trčao ka verenici 😅🕳️
Autor: redportal.rs
