Veliki petak, jedan od najsvetijih dana u pravoslavnom kalendaru, obeležavaju svi vernici duboko svesni njegove simbolike. Ovaj dan smatra se najtužnijim u hrišćanstvu, jer podseća na stradanje Isusa Hrista. Upravo zbog toga, s njim su povezani brojni običaji, verovanja i nepisana pravila ponašanja u domaćinstvu.
Jedna od najlepših tradicija koja se i danas neguje jeste farbanje uskršnjih jaja. Generacije žena brižljivo čuvaju i prenose običaje vezane za bojenje jaja. Ipak, jedno pitanje se iznova postavlja svake godine - da li to možemo da uradimo na Veliki četvrtak?
U pojedinim krajevima Srbije veruje se da jaja treba farbati na Veliki četvrtak ili na Veliku subotu. Veliki petak se, prema narodnom predanju, smatra danom tišine, molitve i uzdržanosti, kada se ne obavljaju kućni poslovi niti bilo kakvi fizički radovi. Ipak, etnolozi objašnjavaju da nema pogrešnog izbora - tradicija dopušta farbanje jaja bilo kog dana između Velikog četvrtka i Velike subote.
Veruje se da se običaj farbanja jaja kod nas razvio još u 16. veku, dok su najstarija i najvažnija jaja uvek bojena crvenom bojom, simbolom Hristove krvi i vaskrsenja. Ova praksa zapravo ima korene još dublje u istoriji. Crveno jaje se pominje u zagrobnim običajima još od 4. veka nove ere kod starih naroda Evrope.
U svakoj kući posebno mesto pripada prvom obojenom jajetu, koje često nazivamo čuvarkućom. Veruje se da ono štiti dom i ukućane tokom cele godine. Pored tog imena, u različitim krajevima koriste se i drugi nazivi: krstaš, strašnik, izmamak ili čoban. Svi imaju isto značenje: zaštita, blagostanje i vera u snagu praznika.
SRBIN UHVAĆEN SA 5 KILOGRAMA KOKAINA U FRANCUSKOJ ❕❗
Autor: MONDO/Redportal
