Evo kako izgleda idealna žena po njegovoj meri.
- Zna se šta je žena. Ona mora da bude mačkasta, mora da ima ono nešto ženstveno u sebi. Prava žena mora da bude malo luda i povremeno da ti gricka džigericu. To je sve potpuno normalno. Ne sme da ti bude dosadno s njom i to je suština cele priče. Nema tu nekog tipa žene, kad sretneš pravu onda znaš da je žena- izneo je svoje mišljenje doktor Nestorović.
Pulmolog Nestorović objasnio je u svom autorskom radu objavljenom na portalu blogspot.com zašto žene postaju sve više muškarci tokom života.
Majka stalno govore kako je dete čitav život deo nje. Nova saznanja iz genetike pokazuju da je ovo istina. Tokom trudnoće, ćelije fetusa prelaze kroz placentu u telo majke, postajući deo njenog tkiva. Fetus manipuliše fiziologijom majke, kontrolišuću količinu hranljivih sastojaka koje dobija. Ovo danas može da objasni kako se fetus normalno razvija i kada majka gladuje.
Majčino telo je razvilo mehanizme kojima ograničava uticaj fetusa na njen metabolizam.
Obzirom da su fetalne ćelije u stvari matične ćelije, one po dolasku u tkiva majke počinju da se ponašaju kao ćelije majke. Posle porođaja, imuni sistem majke uklanja fetalne ćelije, ali one koje su već u tkivima su identične ćelijama majke, pa ostaju nedirnute. Tako nastaje pojava koju zovemo mikrohimerizam, majka nosi u svom organizmu odredjeni broj ćelija sa drugačijom genetskom strukturom (himera je grčko mitološko biće koje se sastoji od lava, koze i zmaja).
Mikrohimerizam je posebno kompleksna pojava u žena sa brojnim trudnoćama. Tada se u telu žene nagomilavaju ćelije sve njene dece, ali je najzanimljivije da se DNK prethodne dece takođe u izvesnoj meri prenosi na njenu sledeću decu. Postojanje fetalnih ćelija u majke reguliše čak i kada će ona ponovo moći da ostane trudna. Izgleda kao da ćelije prethodnog deteta ometaju začeće, smanjući mogućnost nove trudnoće. David Haig, evolucioni biolog sa Harvarda u članku u časopisu BioEssays opisuje kako je u krvi majke pronadjena muška DNK.
Interakcija fetalnih ćelija i ćelija majke još nije sasvim objašnjena, ali u miševa fetalne ćelije stimulišu stvaranje mleka (laktaciju), koja je neophodna za razvoj fetusa. Takođe, infuzija fetalnih ćelija ima pozitivne efekte na majku. Naime, fetalne ćelije se ponašaju kao matične ćelije, popravljajući oštećenja tkiva u majke (pokazano je da popravljaju funkciju oštećenog srčanog mišića u majke). Postoji i negativna strana, iz fetalnih ćelija deteta se mogu razviti embrionalni tumori kod majke.
U studiji koja je učinjena pre nekoliko godina, 63% žena je imalo mušku DNK u mozgu. Muška DNK je bila rasprostranjena u čitavog mozgu, a izgleda da je prisutna tokom čitavog života (najstarija žena koja je imala mušku DNK je imala 94 godine). Muška DNK ima u ovih žena pozitivne efekte, npr. pokazano je da ih štiti od Alchajmerove bolesti, kao i od autoimunih bolesti. Majka nosi DNK čak i pobačene dece u svojim ćelijama.
Problemi su nastali kasnije, kada je jedna studija iz 2012 je utvrdila da se muška DNK nalazi i u mozgu žena koje nisu bile trudne, pa nisu imale infuziju fetalnih ćelija. Jedina mogućnost je bila da su one dobile DNK muškaraca preko seksualnog odnosa. Žena nosi u svom organizmu ćelije sa genetskom strukturom svih svojih seksualnih partnera.
Zanimljivo je da je ovu pojavu opisao Aristotel i nazvao telegonijom (pojava da deca mogu da naslede genetske osobine ranijih seksualnih partnera žene).
Foto: Pixabay.com
Naučnici sa Univerziteta u New South Wales su otkrili da je veličina potomaka u muva bila u korelaciji sa prvim mužjakom sa kojim se majka parila (a ne biološkog oca). Dr Stuart Wigby iz Oksofrda kaže da je ideja telegonije potpuno naučno utemeljena. Izgleda da jajna ćelija apsorbuje DNK iz spermatozoida i ako nije oplodjena. Na nastajanje ovog procesa utiču molekuli iz tečnosti sperme.
Ova studija ima dve veoma eksplozivne implikacije. Jedna je da žena apsorbuje DNK svih svojih seksualnih partnera, što menja funkcionisanje njenog organizma. Ovo bi moglo biti objašnjenje za kolokvijalni izraz da neka žena “ima lice prostitutke” (ponekad vrlo promiskuitetne žene imaju poseban fenotip lica).
Druga implikacija je još ekspozivnija. Ona podrazumeva da će svako novorođeno dete imati u sebi DNK svih prethodnih seksualnih partnera majke.
Mikrohimerizam je jasno dokazan u pasa, gde prvi potomci prenose svoj DNK narednima (čime se smanjuje ćistoća rase). Štaviše, kučka inkorporira materijal sa Y hromozoma svojih potomaka sinova.
Istraživanja su pokazala da kučke imaju u svom telu ćelije sa Y hromozomom (dakle muške ćelije). Ove ćelije se kasnije mou naći u ženskim potomcima (dakle prenose se sa majke na ćerke). Ako žene apsorbuju gene sa Y hromozoma tokom seksualnog odnosa, one bi trebalo da postaju sve muškobanjastije. Ovo jeste primetna pojava kod veoma promiskuitetnih žena.
Stolećima je seksualna čistota žene bila najvažnija osobina potrebna za brak. Sada izgleda kao da nauka potvrdjuje ispravnost ovog stanovišta.
Otkriven mural posvećen Marinku Madžgalju
Putin i Ilon Mask će ipak raditi intervju?
Autor: alo.rs
