Dr Šarfenbert pomoćni je profesor na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji (jedne od pet svetskih plavih zona). Rođen je 1923. godine, a i dalje je izuzetno vitalan, mentalno bistar, samostalan, putuje svetom i vozi automobil te je dokaz potencijalnih zdravstvenih koristi koje mogu da proisteknu iz pridržavanja njegovih sedam životnih navika.
Dr Šarfenberg takođe je odbacio ideju da je genetika igrala ulogu u njegovoj dugovečnosti. NJegova majka preminula je u svojim 60-im od Alchajmerove bolesti, a njegov je otac podlegao srčanom udaru u 76. godini. Dr Šarfenberg je, takođe, nadživeo oba svoja brata koja su bila manje fizički aktivna.
Sedam životnih pravila dr Šarfenberga za dugovečnost
Doktor veruje da poštovanje njegovih sedam jednostavnih životnih pravila može da spreči pojavu kardiovaskularnih bolesti povezanih sa starenjem poput srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa, koji su vodeći uzroci bolesti i smrti u razvijenim zemljama.
On tvrdi da pridržavanje njegovih životnih pravila ne samo da može pomoći u prevenciji bolesti srca, već i potencijalno pomoći ljudima da žive duže.
1. Nikad ne pušite
Šarfenberg nikada nije pušio te je objasnio da su opasnosti od duvana dobro poznate i dokumentovane od 1964. godine u Surgeon General report-u.
Foto: Unsplash.com
Dokazano je da pušenje šteti gotovo svakom organu u telu i jedan je od najvećih uzroka bolesti i smrti koje se mogu sprečiti u mnogim zemljama širom sveta. Na primer, 2018. godine bolesti povezane sa pušenjem ubile su gotovo 20.500 Australijanaca.
2. Nemojte piti alkohol
Osim što nikad ne puši, Šarfenberg, takođe, apstinira od alkohola.
Uprkos istraživanjima koja sugerišu da povremeno pijenje ili određena alkoholna pića mogu da ponude neke zdravstvene prednosti, dr Šarfenberg ukazao je na studije koje pokazuju da se sva zaštitna dejstva koje nudi niska konzumacija alkohola kompenzuju povećanim rizikom od raka. NJegovo mišljenje podržavaju smernice Svetske zdravstvene organizacije prema kojima je najsigurniji izbor bez alkohola.
IZVOR: YT / Viva Longevity!
3. Održavanje vašeg tela aktivnim je važno, posebno nakon 40. godine
- Iako sam nutricionista, mislim da je vežba čak važnija od ishrane - rekao je Šarfenberg i dodao kako smatra da je najvažnija životna faza za vežbanje sredina života, od 40. do 70. godine.
Foto: Unsplash.com/Edgar Chaparro
Profesorova preferirana rutina vežbanja je vrtlarstvo i brzo hodanje. On se, takođe, osvrnuo na studiju koja je pokazala da su ljudi koji hodaju više od 3,22 kilometra dnevno imali upola manju stopu smrtnosti od onih koji su bili manje aktivni.
Doktor je u intervjuu za Today rekao kako veruje da je njegov vrlo aktivan životni stil razlog što je nadživeo svoja dva brata decenijama. - Glavna razlika je bila što sam puno vežbao - otkrio je.
4. Izbacite grickalice
Srž pravila doktora Šarfenberga je da ono što jedete čini razliku te da treba da osigurate da održavate zdravu težinu. On preporučuje primenu jednostavnih uputstava oko prehrambenih navika kako biste bili sigurni da se nećete ugojiti.
Foto: Pixabay.com/Couleur
On je, takođe, rekao da povremeni post ima određene zdravstvene prednosti te je otkrio da mu je zadnji obrok u danu rano poslepodne te da više ne konzumira hranu do 6.30 sati ujutro.
5. Razmislite o izbacivanju mesa iz ishrane
Kao član Crkve adventista sedmog dana, Šarfenberg se od detinjstva pridržavao vegetarijanske ishrane. On je probao meso, ali nije ga jeo od svoje 20. godine. Umesto toga, sledi potpuno biljnu ishranu, koja uključuje mleko i jaja.
Omiljena hrana mu je: mango, kaki, krompir te makadamija i drugi orašasti plodovi i semenke. On je rekao da je vegetarijanska ishrana "optimalna" jer konzumiranje previše mesa može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti.
IZVOR: YT / Viva Longevity!
6. Smanjite unos zasićenih masti i mesa
Ovo pravilo povezano je sa objašnjenjem o prednostima usvajanja vegetarijanske ishrane, jer mnoštvo zasićenih masti dolazi iz mesa poput govedine, svinjetine i perađevina.
U skladu s tim, doktor kaže da je pridržavanje vegetarijanske ishrane i izbacivanje unosa životinjskih masti najjednostavniji način da se izbegnu rizici povezani sa visokim unosom zasićenih masti, poput visokog krvnog pritiska i visokog holesterola.
7. Recite ne svojoj želji za slatkim
Dr Šarfenberg je ukazao na jasnu vezu između konzumacije šećera i povećanog rizika od srčanih bolesti, kao i drugih zdravstvenih problema povezanih s gojenjem. On preporučuje modifikovanje recepata kako bi se smanjio unos šećera.
Foto: Unsplash.com/Denny Müller
Na primer, predlaže zamenu slatkih sirupa koji se koriste za palačinke i vafle sa voćem i kremom od indijskih oraščića. Iz SZO preporučuju da šećeri ne čine više od deset posto našeg ukupnog prehrambenog energetskog unosa ili manje od 12 kašičica dnevno.
Smanjenje unosa na manje od pet posto dnevnog energetskog unosa (šest kašičica ili 25 grama) daje još više zdravstvenih prednosti, piše Dejli Mejl.
Autor: nportal.rs
