Sve više tinejdžera konzumira alkohol u ogromnim količinima, a koliko je situacija alarmantna potvrđuje i izveštaj Hitne pomoći iz Beograda u kojem se navodi da je veliki broj maloletnika zbrinut zbog alkoholisanog stanja, a da je bilo čak i onih koji su završili u komi!
Psiholog Vojin Simunović objašnjava da tinejdžeri često posežu za alkoholom u tako ranoj dobi da bi suzbili anksioznost i stres koje osećaju i pobegli od stvarnosti.
- Što se tiče bolesti zavisnosti, u ovom slučaju alkoholizma, to nije samo izolovan problem, već je simptom određenog stanja na širem planu. Ovakvi problemi često predstavljaju vrstu odgovora na životnu situaciju. Alkohol je, kao što je poznato, anksiolitik, služi da se osećanje straha suzbije, a na taj način alkoholizam lako može da postane sekundarni problem, koji prati anksioznost kao primarni. Mladi često osećaju anksioznost i stres, a alkohol za njih predstavlja beg od takve stvarnosti, način da oni suzbiju to svoje neprijatno osećanje - priča Simunović za "Blic".
U zavisnosti od životnih okolnosti u kojima se nađu, dodaje Simeunović, ukoliko, na primer, postoji određena vrsta nesigurnosti, neizvesnosti ili životnih ishoda, oni traže neko "instant" rešenje, a to neretko bude upravo alkohol.
- Najzdravija stvar bi tu bila neka psihoterapija, ali i pomoć bliskih ljudi, roditelja, nastavnika i slično. Međutim, kada toga nema, onda osoba poseže, pa i mlada osoba, za onim što je najdostupnije, a to su često, nažalost, supstance kao što su alkohol ili neki narkotik - napominje psiholog i dodaje:
- Ukoliko maloletnik u svom okruženju ima roditelja ili drugog bliskog člana porodice koji se odao alkoholu, postoji velika verovatnoća da će i on usvojiti takav obrazac ponašanja - upozorava Simunović.
- Postoji vrlo značajan uticaj porodičnog okruženja i istorije bolesti zavisnosti. Kada osoba dolazi na prvi razgovor u kliniku za bolesti zavisnosti, jedno od prvih pitanja koje psiholog postavlja jeste koliko je u vašoj porodici bilo problema sa bolestima zavisnosti, da li su njihovi roditelji ili njihovi bliži članovi porodice bili skloni bolestima zavisnosti - priča psiholog.
Ključnu ulogu u tome hoće li tinejdžeri eksperimentisati sa alkoholom ili nekim drugim opasnim supstancama imaju roditelji, jer, prema rečima našeg sagovornika, ako oni usmere svoju pažnju na odgovarajući način, postoji manja verovatnoća da će se dete suočiti sa problemima zavisnosti.
- Roditelji jako utiču na mentalno stanje svoje dece, pa ukoliko oni posvete pažnju svojoj deci na odgovarajući način, manje su šanse da će imati probleme sa bolešću zavisnosti. Mladi ljudi zaista jesu, to je činjenično stanje, skloni tome da eksperimentišu sa raznim supstancama, ali porodično okruženje najviše utiče na to kakav će odnos deca imati prema tome. Ukoliko postoji porodična ili druga sredina koja izaziva anksioznost i stres, postoji mnogo veća verovatnoća da će se pojaviti bolesti zavisnosti, nego ukoliko je to jedno okruženje koje je stimulativno i pogodno za rast i razvoj - naglašava Simunović.
Ukoliko roditelj uhvati dete na "delu" ni zabrana neće imati pozitivne efekte, ističe psiholog, već je neophodno pristupiti problemu na drugačiji način, uz ozbiljan razgovor i razumevanje.
- Zabrana sama po sebi verovatno neće imati efekta zbog toga što taj problem nije nastao sam od sebe, nego je i simptom drugih problema. Zato zabrana ne može da bude jedini način, nego problem mora da se rešava mnogo temeljnije, na dubljem nivou - navodi naš sagovornik.
Kako je dalje istakao, među maloletnicima je veći broj dečaka koji češće piju, a ovaj trend delimično je povezan s karakteristikama naše kulture i društvenog okruženja.
- Među konzumentima alkohola ima i žena i muškaraca, ali bi se moglo reći da je alkoholizam ipak češći kod muškaraca, što je delimično i zbog toga što je na našem području, u našoj kulturi tabu da muškarac kaže da se plaši nečega, pa se strah i anksioznost zato često guše alkoholom - kaže psiholog.
Podsetimo, pre samo par dana lekari Hitne pomoći u Beogradu imali su pune ruke posla, između ostalog i zbog građana koji su bili u alkoholisanom stanju. Kako je dežurna doktorka tada izjavila među alkoholisanima je bilo i dosta maloletnika.
- Upada u oči da je bilo dosta maloletnih alkoholisanih, pa čak i onih koji su u komi! Dolaze mature, pa da podsetimo da alkoholisana osoba ima poremećeno rasuđivanje, da se njeno opažanje svodi na kraću razdaljinu, usporeno je vreme reagovanja, što je dovoljno da se desi teška povreda ili letalni ishod - kazala je tada doktorka.
OTVORENI SVI FAKULTETI U KRAGUJEVCU 💪
Autor: informer.rs
