Danas, većina voje kućne ljubimce smatra ne samo životinjskim pratiocima, već i pravim članovima porodice, pa nije ni čudo što smrt psa, mačke ili drugog voljenog stvorenja može izazvati tugu i patnju jaku kao one koje se osećaju zbog gubitka voljene osobe koja je čovek.
Ali se to što se tako osećamo prema kućnim ljubimcima nije neki moderni fenomen koji ukazuje na meko i preosetljivo društvo. U stvari, ljudi oplakuju svoje preminule životinje tokom većeg dela zabeležene istorije – i nigde to nije očiglednije nego u ovim fascinantnim i potpuno srceparajućim epitafima napisanim za pse antičke Grčke i Rima.
Neki od epitafa su glasili ovako:
- U suzama sam, dok te nosim do tvog poslednjeg počivališta, koliko sam se i radovalakada sam te dovodila kući svojim rukama pre 15 godina - pisalo je na grobnici.
- Ti koji prolaziš ovim putem, ako možda obeležiš ovaj spomenik, ne smej se, molim te, iako je to pseći grob. Suze su padale za mene, a prašina se na mene gomilala rukom gospodara - pisalo je na drugoj grobnici.
- Oči su mi bile vlažne od suza, naš mali pas, kada sam te nosila (u grob)... Zato, Patriče, nikada mi više nećeš dati hiljadu poljubaca. Nikada nećeš moći zadovoljno da budeš u mom krilu. U tuzi sam te sahranila, i zaslužuješ to. U mermernom počivalištu, stavila sam te zauvek pored svoje senke. Po svojim osobinama, mudrom, bio si kao ljudsko biće. Ah, ja! Kakvog smo voljenog saputnika izgubili - stojao je epitaf na jednoj rimskoj grobnici.
POKLONI partneru koji donose SIROMAŠTVO 🧐
ZEMLJOTRES jačine 5,7 stepeni pogodio Indoneziju ☝️
Autor: redportal.rs
