U petak, 20. juna u 19 časova biće otvorena izložba Metempsychosis umetnice Ivane Bašić u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Kustosi izložbe su Miroslav Karić i Zlata Vučetić, koja je i autorka pratećeg teksta izložbe. Producentkinja izložbe je Nataša Lazić.
Dan nakon otvraranja, u subotu 21. juna u 18 časova biće organizovano i prvo javno vođenje kroz izložbu uz prisustvo umetnice i dvoje kustosa.
Samostalna izložba novih radova Ivane Bašić predstavlja jedinstven epistemološki pejzaž posthumanog tela koje se pojavljuje kao postbiološki relikt – krhko, ali neumoljivo, u procesu ontološke mutacije. Izložene skulpture i crteži istražuju posthumanističku viziju čovekovog evoluiranja pri čemu umetničko delo postaje materijalno uporište za spekulacije o telu — ne kao stabilnom referentnom okviru identiteta, utemeljenog na čvrstim konturama, već kao promenljivoj supstanci kroz koju se promišlja mogućnost opstanka u uslovima radikalnih transformacija.
Foto: Marc Domage
Umetničin tretman materijala, naglašava ekspresivnost i psihološku tenziju predstave, izazivajući osećanja dubokog nemira i egzistencijalne upitanosti. Radovi, nastali u medijima poput voska, stakla, smole, nerđajućeg čelika, bronze i alabastera, grade hibridne forme, fluidna, biomehanička tela, koja obitavaju u granicama između empirijskog i metafizičkog. Figure koje nastanjuju Ivanin imaginarij nisu ljudske, one su himerične, delimično insektoidne, delimično mašinske, uznemirene mnoštvom perforiranih oblika, čime sadržaj dobija posebno naglašen nadzemaljski predznak. Oscilirajući između hominidnog, mašinskog, mineralnog i postorganskog, ni žive, ni mrtve, već u liminalnom stanju, one vizualizuju materiju koji misli, oseća i traje izvan čoveka. Tela Ivane Bašić su tela u stalnom postajanju – mutantna, nepostojana i brutalna, ljudska i neljudska, živa i posle života, između forme i njene erozije.
U osnovi ove prakse nalazi se duboko lično svedočanstvo o ratu, progonstvu i kolektivnoj traumi Balkana izazvanoj raspadom Jugoslavije, pri čemu umetnica koristi posthumanističku perspektivu kako bi otvorila pitanja o načinima na koje pritisak i destrukcija oblikuju ne samo tkivo tela, već i subjektivitet per se. Fragilnom figurom, trošnošću živog organizma u izrazitom egzistencijalnom grču ali i njegovom prkosnom žilavošću i odolevanju smrti, Bašić anticipira istovremeno posrnuća i tragiku datog vremena, grotesku rata i razaranja čoveka u liku i obliku.
Foto: Marc Domage
Ipak, u njenim skulpturama brutalno i ranjivo susreću se bez hijerarhije; u izobličenom se pronalazi lepota; u nasilju nežnost, čime umetnica poništava dihotomiju između uzvišenog i monstruoznog. Skulpturalne forme, koje evociraju ranjiva, izmučena i posthumano rekonfigurisana tela, nisu nastale kao pokušaj bekstva od stvarnosti, već kao njen eho — one predstavljaju glas tela koje je preživelo, rastvorilo se i ponovo sastavilo, po principu solve et coagula, kako bi ponudilo drugačiju viziju postojanja. U tom ključu, umetnica ne stvara figure koje predstavljaju, već alhemijske entitete koji aktivno prolaze kroz proces telesno-duhovne transmutacije. To je prostor između kontrole i prepuštanja, između unutrašnjosti tela i njegovih fizičkih granica, između energetske povezanosti i estetske sublimacije, i kao takav predstavlja radikalni čin oslobađanja od linearnog vremena, od pojmova porekla i uzroka. Izložba će biti otvorena do 31. avgusta 2025.
Foto: Marc Domage
Požar zahvatio 330 hektara, proglašeno vanredno stanje 😮
Autor: Redportal.rs
