Anksioznost nije samo posledica svakodnevnog stresa – nauka sve više otkriva da i genetika igra važnu ulogu. Istraživanja pokazuju da osobe koje imaju bliske rođake sa anksioznim poremećajem imaju veći rizik da i same razviju slične simptome. To ne znači da je anksioznost neizbežna, već da postoji genetska predispozicija.
Naučnici su identifikovali više gena povezanih sa regulacijom hormona stresa, kao i neurotransmitera poput serotonina i dopamina, koji utiču na raspoloženje i emocionalnu stabilnost. Kada ti sistemi ne funkcionišu optimalno, osoba može biti sklonija osećaju napetosti, straha i nesigurnosti.
Međutim, okruženje, detinjstvo, traumatska iskustva i stil života imaju veliki uticaj na to da li će se ta predispozicija zaista aktivirati. Genetika daje osnovu, ali ponašanje, podrška i navike oblikuju krajnji ishod.
Dobra vest je da se i genetski uslovljena anksioznost može uspešno kontrolisati terapijom, tehnikama opuštanja i zdravim navikama. Znanje o porodičnoj istoriji mentalnog zdravlja može pomoći u ranijem prepoznavanju simptoma i pravovremenom reagovanju.
Zašto Čima MONEKE nosi naočare na terenu? 🤓🏀
MILATOVIĆ razgovarao sa TRAMPOM ☝️
Autor: Balša Stupar
