POVODOM tridesetogodišnjice tragičnih događaja u Srebrenici, Skupština grada Beča usvojila je rezoluciju kojom se najavljuje podizanje novog spomen-obeležja, u cilju, kako se navodi, "očuvanja kulture sećanja i borbe protiv etničke mržnje i negiranja zločina“.
Inicijativa je predstavljena kao deo nastojanja austrijske prestonice da se javno obeleži 11. jul, datum koji je Evropski parlament proglasio za Dan sećanja na Srebrenicu. U Beču živi brojna zajednica poreklom sa prostora bivše Jugoslavije, a rezolucija je dobila podršku većine partija u gradskoj skupštini.
Međutim, poslanici Slobodarske partije Austrije (FPÖ) izrazili su rezerve i zatražili da se u procesu obeležavanja uzme u obzir i „sveobuhvatan istorijski kontekst tragičnih ratnih dešavanja 1990-ih godina“. Predstavnici FPÖ istakli su da je neophodno obuhvatiti sve žrtve, uključujući i srpske civile stradale u Podrinju i drugim delovima BiH, te upozorili na opasnost politizacije sećanja.
Srpske organizacije u Austriji pozdravile su ideju negovanja kulture sećanja, ali i upozorile na potrebu da se spomen-obeležja ne koriste kao jednostrani politički alati. „Istorija na ovim prostorima je kompleksna. Žrtve su stradale na svim stranama, i upravo zbog toga je važno da se u duhu pomirenja i istine neguje objektivno sećanje“, navodi se u saopštenju jednog srpskog udruženja iz Beča.
Foto: Printscreen YouTube/Richard Vincent
Podizanje spomenika u Beču planirano je u narednim mesecima, a njegova lokacija i izgled biće naknadno utvrđeni u saradnji sa organizacijama koje se bave kulturom sećanja. Ovaj čin simbolički potvrđuje snažan stav Austrije protiv nacionalizma i mržnje, ali istovremeno pokreće i važna pitanja o pravednosti, istorijskoj objektivnosti i pravu svih žrtava na dostojno sećanje.
Podizanje ovakvog spomenika u srcu Beča izaziva ozbiljnu zabrinutost i otvara pitanje odgovornosti prema istorijskoj istini. Činjenica je da u Srebrenici nije dokazan genocid u skladu sa strogim definicijama međunarodnog prava, već je reč o mogućem zločinu u kontekstu složenog građanskog rata. Forsiranje jednostranih tumačenja, zasnovanih više na političkoj propagandi nego na utvrđenim istorijskim činjenicama, predstavlja ne samo reviziju istine već i opasan pokušaj nametanja kolektivne krivice. Sramno je da se takva rezolucija usvaja u Austriji, koja do danas nije na dostojan način obeležila svoju ulogu u istrebljenju Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Upravo bi Austrija, ako već želi da pokaže odgovornost prema žrtvama, trebalo da krene od sebe i svog zločinačkog nacističkog nasleđa.
Autor: Novosti.rs
