Ostala je da živi, ali nikada nije mogla da podnese miris kupusa 😌 Evo i zašto... 🥺
U jednoj od mnogobrojnih priča Jasenovac memorijala našla se i priča Danice Petrović iz Velikog Nabrđa. Njeno detinjstvo naizgled je krenulo u srećnoj višečlanoj porodici, a onda se jednog dana sve preokrenulo. 👇🏻
Ja sam Petrović Danica rođena u Velikom Nabrđu 1931. godine. Sve dobro pamtim od 1991. do danas. Sve dobro pamtim. Išla sam u školu. Kad smo završili školu, išli smo svako svojoj kući i nakon toga Pavelić je zavladao i odmah je doveo ustaše u tu našu školu. 🥺 Oni su ti svaku noć pucali... A moja mama ko i svaka mama kaže: joj deco, poležite na zemlju. 😌
Daničina mama je prva shvatila jednog jutra da će svi oni završiti u logoru iako joj otac u početku nije verovao: 👇🏻
Nas petoro dece, tata i mama. Vojin je bio ka vojnik, 1921. godiše, Dimitrije je bio 1925, a Zora 1927. kad smo išli u logor. 💔 Imali smo još mlađeg brata koji je imao 7 godina. Dimitrije radio na vršilici, ukutru rano on se digne i ide na vršilicu. On se vraća nazad i kaže: eto ih ustaše u dvorištu, ne daju mi nikud da idem. A moja mama je bila načitana, pa kaže mom tati, Kosto se zvao, joj Kosto, oni će sve nas terati u logor. A on kaže_ što si ti šašava, ko će mene iz moje kućice. 🥺
Ostatak njenog potresnog svedočanstva možete poslušati ovde: 👇🏻
Ja sam Petrović Danica rođena u Velikom Nabrđu 1931. godine. Sve dobro pamtim od 1991. do danas. Sve dobro pamtim. Išla sam u školu. Kad smo završili školu, išli smo svako svojoj kući i nakon toga Pavelić je zavladao i odmah je doveo ustaše u tu našu školu. 🥺 Oni su ti svaku noć pucali... A moja mama ko i svaka mama kaže: joj deco, poležite na zemlju. 😌
