Francuska je u 18. veku pogubila jednog od svojih najcenjenijih umova – Antoana Loren de Lavoazjea (Antoine Laurent de Lavoisier), čoveka koga danas smatramo ocem moderne hemije.
Lavoazje je bio izuzetan naučnik koji je prvi definisao ulogu kiseonika u sagorevanju, odbacio tada dominantnu teoriju flogistona, formulisao zakon o očuvanju mase i pomogao da se hemija oslobodi misticizma i postane prava nauka. Njegova istraživanja su postavila temelje savremenog razumevanja hemijskih reakcija.
Međutim, u vreme Francuske revolucije, Lavoazje je bio više od naučnika – bio je i poreznik. Radio je kao član Generalne farme (Ferme générale), privatne kompanije kojoj je država davala pravo da ubira poreze. Iako je koristio deo svog bogatstva da finansira naučna istraživanja i unapredi javno zdravlje, to mu nije pomoglo kada su revolucionari krenuli da se obračunavaju sa aristokratijom i neprijateljima naroda.
Godine 1794, tokom jakobinskog terora, Lavoazje je uhapšen i optužen da je eksploatisao narod. Na suđenju mu nije data prilika da se brani kao naučnik. Sudija je navodno rekao:
Republika nema potrebu za naučnicima.
Istog dana, izveden je pred giljotinu u Parizu, zajedno sa još 27 članova porezničke administracije. Samo 18 meseci kasnije, Lavoazje je rehabilitovan, a francuska akademija nauka izdala je saopštenje da je njegova pogibija nenadoknadiv gubitak za nauku i čovečanstvo.
Pogibija Lavoazjea ostaje simbol tragedije kada politika i ideologija zasene razum, znanje i doprinos čoveku.
ISTORIJA: Ko je zapavo bila PROKLETA JERINA? 🤔
ISTORIJA BEOGRADA: Kako je Brankov most dobio ime? 🌉
Autor: Balša Stupar
