Kontinet, koji mnogi nazivaju polarnom pustinjom, ima godišnje padavine od 166 milimatara i pokriven je ledom u debljini od 1,9 kilometara.
Natarktik je takođe i nosilac rekorda za najnižu temperaturu ikada zabeleženu koja iznosi neverovatnih 89,2 stepena Celzijusa ispod nule. Međutim, uprkod teškoj klimi, kontinent predstavlja dom nematodima, pingvinima, šokama kao i različitim vrstama vaši i mahovine.
Kada je Robert Falkon Skot poveo zlosrećnu ekspediciju na Tera Novu na Antarktiku početkom prošlog veka (1910-1913), njegovi ljudi su pronađeni mrtvi zajedno sa fosilima drveta glossopteris iz roda hibiskusa permijanske epohe razvoja Zemlje koji su izumrli pre više miliona godina.
Iako je Skotova ekspedicija neslavno prošla, otkriće fosila drveća je definitivno pokazalo da je Antarktik nekada bio kontinent prekriven šumom, prepun zelenila i života. Drugi primerci ovog fosila drveta su otkriveni i naNovom Zelandu, u Australiji, Africi i Indiji što ukazuje da je Antrarktik nekada bio jedna kontinentalna masa zajedno sa drugim kontinentima.
Od kraja perioda neoproteozoik ere pa sve do krede Antarktik je bio deo superkontinenta po imenu Gondvana. Formiranje Gondvane počelo je pre oko 800 do 650 miliona godina sa sudarom istočne Afrike sa Indijom i Madagaskarom, te je završeno pre oko 600 do 530 miliona godina sa sudarom Južne Amerike sa Afrikom, te sa Australijom i Antarktikom.
Tokom kambrijskog perioda, zapadni Antarktik je delom bio u severnoj hemisferi dok je istočni deo bio na ekvatoru gde su u velikim brojevima živeli beskičmenjaci i trilovbiti u okolnim tropskim morima.
Tokom kasnog paleozoika Antarktik je delimično bio pod ledom, pre oko 360 do 260 miliona godina, kako se sve više kontinent kretao ka južnom polu. Nakon otapanja leda u drugoj polovini permijana, ceo pejzaž je u potpunosti bio transformisan od strane glossopterisa, a kasnije i drugim biljkama.
Tokom trijasa, Antarktikom su dominirali pteridospermi, kao i druga flora iz perioda trijasa poput ginkofita, cikadofita, konifera i sfenopsida. Upravo je tokom ovog perioda bila prva migracija tetrapoda gde su paleontolozi otkrili otkrili fosile faune listrosaurus biozone.
Period jurasika i krede svedoči o dolasku dinosaurusa.
Nakon raspada superkontinenta Gondvana, koje počelo pre oko 180 miliona godina, Antarktik je ostao kompletno izolovan u odnosu na ostale kontinente - što je rezultiralo stvaranje antarktičke polarne struje.
Modeli antaktičke geografije su pokazali da je polarna struja u kombinaciji sa pdom koncentracije ugljendioksida u atmosferi uslovila stvaranje permanentnih polarnih kapa, odnosno kolosalnog sloja leda, koje je stvorilo Antarktik kakvim ga mi znamo danas.
102 sm*tna slučaja od subote u Španiji zbog vrućina 😢
Autor: redportal.rs
