Granične kontrole postaju sve češća pojava u Evropskoj uniji. Poljska je postala dvanaesta evropska zemlja koja se odlučila na ovaj korak. A cilj Šengenskog prostora zapravo je suprotan – ukidanje granica i slobodno kretanje. Ostaje pitanje: Može li EU još spasiti slobodu putovanja?
Poljska je sada dvanaesta od 29 zemalja članica Šengenskog prostora koja je uvela kontrole na granicama. Ovo je direktna reakcija na pojačane kontrole koje Nemačka već danima provodi na svojoj granici s Poljskom.
Nije iznenađujuće, smatra Paskal Arimont, poslanik Evropske narodne stranke (EPP). Prema njegovim rečima, sve više vlada prevladava ideja da granične kontrole nisu nužno loše i da se pokazalo kako funkcionišu.
- Ali upravo zato s njima treba postupati izuzetno oprezno - uvek ih treba sagledavati u evropskom kontekstu - poručuje Arimont, belgijski poslanik u Evropskom parlamentu.
On poziva Evropsku komisiju da izvrši pravnu analizu kako bi se proverilo da li su uvedene mere u skladu s članom 25. Šengenskog zakona.
Zakonski okvir za privremene kontrole
Činjenica je da član 25. Šengenskog zakonika državama dozvoljava ponovno, privremeno uvođenje graničnih kontrola – na period od deset dana, bez prethodne najave, ako postoji neposredna pretnja, poput sumnje na teroristički napad.
Nakon toga, moguće su dodatne kontrole u trajanju do šest meseci, a u izuzetnim situacijama i do dve godine – ako je ugrožen javni red ili unutrašnja sigurnost. Kao primer se često navodi veliki priliv migranata.
Evropska komisija redovno naglašava da kontrole moraju biti vremenski ograničene i sprovedene samo kao krajnja mera.
Takođe, prema rečima portparola Komisije Markusa Lamerta, i susedne zemlje i sama Komisija moraju biti informisane o svakoj odluci. Dodaje da su u stalnoj komunikaciji sa svim pogođenim stranama.
Međutim, sve se češće događa da Komisija "zažmuri" na dugotrajne kontrole. Tako su kontrole u Bavarskoj na nemačkoj granici s Austrijom na snazi još od jeseni 2015. godine, dok je Danska formalno obnovila kontrole na granici s Nemačkom još pre osam godina.
Komisija nema ovlaštenje da zabrani već najavljene kontrole. Može samo izneti mišljenje o njihovoj opravdanosti i proporcionalnosti.
Budućnost Šengenskog prostora pod znakom pitanja
Još uvek nije jasno koliko su sve ove kontrole širom Evrope zaista opravdane. Osim Nemačke i Poljske, granične kontrole trenutno sprovode i Francuska, Holandija, Austrija, Italija, Slovenija, Danska, Švedska, Norveška, Španija i Slovačka. Belgija – kao trinaesta zemlja – planira uvesti kontrole tokom leta.
U svakom slučaju, radi se o zabrinjavajućem trendu, upozorava evropski komesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner, koji podseća na vrednosti koje je Šengen doneo:
Ovo se mora zaustaviti. Moramo ispuniti svoju dužnost kao Evropska komisija.
On apeluje na što brže sprovođenje Pakta o azilu i migracijama. "I pozivamo države članice da to ubrzaju", dodaje.
Mnogi u Briselu još se nadaju da bi Šengenski režim odnosno sloboda kretanja unutar Evrope, mogao biti spašen ako Pakt o azilu i migracijama bude u potpunosti implementiran do leta 2026. godine. Ključ za to, pre svega, leži u efikasnijoj zaštiti vanjskih granica EU.
Autor: redportal.rs
