TRAMP GUBI STRPLJENJE SA PUTINOM ⚔️

"Putin nam nabacuje mnogo SR*NJA"

Pre pet meseci, predsednik Donald Tramp je izazvao pažnju kada je izjavio da ruski predsednik Vladimir Putin želi mir u Ukrajini.

Verujem da on želi mir. Mislim, veoma ga dobro poznajem. Da, mislim da želi mir. Mislim da bi mi rekao ako ne želi. … Verujem mu po tom pitanju.

U poslednjim danima, a posebno u utorak, Tramp je počeo da peva sasvim drugačiju pesmu.

Nakon nekoliko dana izražavanja nezadovoljstva svojim poslednjim telefonskim razgovorom s Putinom, Tramp je otišao i korak dalje na sednici kabineta. Sugerisao je da čovek za koga se zalagao i kojeg je godinama neobično izbegavao da kritikuje, možda ipak nije pouzdan sagovornik.

Putin nam baca mnogo sr*nja, ako baš hoćete da znate istinu. Stalno je vrlo ljubazan, ali to se na kraju pokaže kao besmisleno.

To nije jedini znak da Tramp menja svoj stav – ili makar retoriku – o ratu u Ukrajini.

Ove nedelje je poništio kratku pauzu u isporukama defanzivnog oružja Ukrajini (iako je sugerisao da su za to bili odgovorni drugi u njegovoj administraciji). Za sada je u velikoj meri odustao od politike okrivljavanja obe strane za rat, nakon što je skoro uvek svaku kritiku Rusije uparivao s kritikom Ukrajine – kao da su podjednako odgovorni za produžavanje ruskog agresorskog rata. U utorak je, bez povoda, pohvalio „hrabrost“ ukrajinskih boraca, sugerišući da ogromna investicija koju su SAD uložile u odbranu Ukrajine nije bila promašaj, kao što veruje dobar deo MAGA baze.

I reći ću ovo – Ukrajinci, bilo da mislite da je nepravedno što smo im dali toliki novac ili ne, bili su vrlo hrabri, jer je neko morao da rukuje tom opremom. A mnogi ljudi koje ja poznajem to ne bi radili.

Daleko od toga da bi neko mogao da tvrdi da je Tramp u potpunosti preokrenuo stav i stao čvrsto uz Ukrajinu. Tramp je tokom poslednjih deset godina više puta signalizirao da mu ne smeta da na svetskoj sceni izgleda nepredvidivo – bilo da to nazovete „teorijom ludaka“ ili nečim drugim. Čak i posle oštrih reči za Putina, izveštaji o njihovim kasnijim razgovorima – uključujući i rođendanski poziv od ruskog lidera – nisu ukazivali na to da Tramp vrši direktan pritisak da se dogovori primirje ili da se odredi mera odmazde za ukrajinske napade.

Moguće je, dakle, da su Trampovi poslednji javni komentari pokušaj da se izvrši pritisak na Putina, a ne signal stvarne promene politike administracije.

Zanimljivo je da je američki predsednik u utorak odbio da se obaveže na novi paket sankcija Rusiji, koji ima podršku više od dve trećine senatora iz obe stranke. Ako je Tramp zaista završio s Putinom, ta opcija mu je dostupna – ali još uvek je ne koristi.

On bi isto tako lako mogao da proba ovu taktiku i da se vrati blažem pristupu.

Ali oštro kritikovati Putina je karta koju je Tramp izuzetno retko koristio. Gotovo jedini put kada je otišao toliko daleko bio je neposredno nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Tada je Tramp na kratko nazvao invaziju „užasavajućom“.

Ali i to je izgledalo kao politički potez korekcije kursa više nego bilo šta drugo. Tramp, koji je tada pripremao novu predsedničku kampanju, bio je oštro kritikovan jer je Putina opisivao kao „genijalnog“ i „veoma pametnog“ povodom invazije na Ukrajinu – u trenutku kada ga je praktično ceo Zapad osuđivao. Ti komentari su šokirali, čak i u poređenju s godinama Trampove bliskosti s Putinom. Tako je kratko osudio invaziju i zatim se vratio svom uobičajenom blagonaklonom odnosu prema ruskom lideru.

Pitanje pred nama jeste – da li će Trampova promena stava danas biti isto tako kratkog daha kao i tada? Možda. Ali postoje znaci da ovog puta možda neće biti tako.

Za početak, izgleda da predsednik možda dolazi do zaključka da su njegovi ciljevi u Ukrajini nespojivi s Putinovim.

Za Trampa, uvek se sve svodi na postizanje „pobede“ – u ovom slučaju, mirovni sporazum koji je obećao i nije uspeo da ostvari prvog dana svog predsedničkog mandata.

Ne deluje da mu je previše stalo do toga kako taj mirovni sporazum zapravo izgleda, pa je nudio i velike ustupke Ukrajini. Ali Putin gotovo da nije pokazao nikakvo interesovanje da pristane na bilo kakav sporazum koji ne podrazumeva potpunu kontrolu nad Ukrajinom.

A Trampovi komentari u utorak nisu bili samo oštri prema Putinu; delovali su kao izraz dubljeg frustriranja jer ga ruski kolega zavlači (Tramp je još u aprilu nagovestio da ga Putin možda „samo vuče za nos“.) Možda je Tramp zaista verovao u svoju sposobnost da pravi dogovore – i sada oseća da ga je Putin izigrao.

Portparolka Stejt departmenta, Tami Brus, upitana je u utorak da objasni kako se Trampovi komentari iz februara o Putinu uklapaju s njegovim najnovijim izjavama, i ona je sugerisala da Tramp zapravo reaguje na nove informacije.

On je otvorenog uma, ali nije naivan. On je principijelan i jasan u onome što želi da postigne. I to sada i vidimo.

Sasvim je razumljivo da Tramp dođe do tog zaključka – koliko god zakasnelog – nakon događaja od prošle nedelje. Ubrzo nakon njegovog razgovora s Putinom, Rusija je pokrenula svoj najveći napad dronovima na Ukrajinu do sada.

I ne treba potceniti ulogu ponosa i domaće politike u svemu ovome. Tramp je Putinu davao više kredita nego gotovo bilo koji drugi zapadni lider, što potvrđuju i njegovi komentari iz februara. Kao i u drugim slučajevima u spoljnoj politici, uporno je odbijao da donosi moralne sudove o autoritarnim liderima čije taktike i konsolidaciju moći zaista izgleda da ceni.

Ali biranje strane u ratu u Ukrajini nije samo stvar morala; to je i stvar realpolitike. A možda se ta računica – koja je za Trampa mnogo važnija – sada menja.

Vreme će pokazati.