Kineska ekonomija je nadmašila očekivanja čak i dok tarife američkog predsednika Donalda Trampa i dugotrajna kriza na tržištu nekretnina opterećuju rast.
Zvanični podaci pokazuju da je druga najveća svetska ekonomija porasla za 5,2% u tri meseca do kraja juna, u poređenju sa istim periodom prošle godine. To je bolje od 5,1% koliko su prognozirali mnogi ekonomisti, ali niže nego u prethodnom kvartalu.
Zemlja je do sada izbegla oštar pad, delimično zbog mera koje je Peking najavio kako bi podržao ekonomiju i krhkog trgovinskog primirja sa Vašingtonom. Ekonomija je „izdržala pritisak i ostvarila stabilan napredak uprkos izazovima“, saopštio je kineski Nacionalni zavod za statistiku.
Zvaničnici su rekli da je ekonomskom rastu doprinelo povećanje proizvodnje od 6,4%, sa većom potražnjom za uređajima za 3D štampanje, električnim vozilima i industrijskim robotima.
Sektor usluga u zemlji - koji obuhvata oblasti poput transporta, finansija i tehnologije - takođe je ostvario dobitke. Ali u junu, rast maloprodaje usporio se na 4,8% u odnosu na prethodnu godinu, u poređenju sa povećanjem od 6,4% u maju.
Takođe u utorak, zvanični podaci pokazali su pad cena novih kuća u Kini u junu, padajući najbržim mesečnim tempom u osam meseci. Podaci ukazuju na to da se industrija nekretnina u zemlji i dalje bori uprkos nekoliko rundi mera za podršku cenama nekretnina.
Analitičari su očekivali veći uticaj carina na kinesku ekonomiju, ali zemlja ostaje „veoma otporna“, rekao je ekonomista Gu Ćingjang sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru.
Rast je podstaknut izvozom, uglavnom zbog firmi koje su žurile da isporuči robu pre nego što potencijalne nove carine ili promene kineske izvozne strategije stupe na snagu, dodao je.
Druga polovina godine će verovatno biti neizvesnija, rekao je prof. Gu.
Kao rezultat toga, možda će biti potreban jači vladin stimulans. Uz to rečeno, postizanje cilja godišnjeg rasta od 5% i dalje izgleda dostupno.
Ali neki ekonomisti očekuju da će Kina ove godine propustiti svoj cilj godišnjeg rasta od oko 5%.
- Pravo pitanje je koliko. Verujemo da će braniti donju granicu od 4%, što ostaje minimalni politički prihvatljiv nivo - rekao je za BBC Dan Vang, direktor za Kinu u konsultantskoj kući Eurasia Group.
Rat carina između kineskog predsednika Si Đinpinga i Trampa doveo je do toga da su SAD uvele carinu od 145% na kineski uvoz. Zauzvrat, Peking je uveo carinu od 125% na neku američku robu.
Te carine su pauzirane nakon pregovora u Ženevi i Londonu. Dve strane sada imaju rok do 12. avgusta da postignu dugoročni trgovinski sporazum. Vašington je takođe pogodio zemlje sa bliskim ekonomskim vezama sa Kinom visokim carinama.
Autor: redportal.rs
