Mikroplastika je pronađena čak i u ljudskim kostima – ali kakve posledice to ostavlja po naše zdravlje?
Na polju u mirnom kutku Herfortšira, svega sat vremena severno od Londona, nalazi se najdugovečniji poljoprivredni eksperiment na svetu. Pokrenuo ga je viktorijanski aristokrata i zemljoposednik Džon Benet Louz, koji je kasnije postao pionir savremenih đubriva. Cilj je bio testiranje različitih metoda povećanja prinosa pšenice. Uzorci zrna, slame i zemljišta brižljivo su sakupljani i čuvani još od 1843. godine, i danas se nalaze u institutu Rotamsted Rišrč u Harpendenu.
Endi Mekdonald, sadašnji čuvar arhive, poznat među kolegama kao „čuvar boca“, kaže da uzorci iz 1940-ih i 1950-ih sadrže tragove radijacije – posledicu nuklearnih testiranja. Međutim, u bocama se nalazi i neželjeni trag naše epohe – prvi tragovi mikroplastike.
Prema nekim procenama, godišnje konzumiramo i do 52.000 čestica mikroplastike. Iako su te brojke osporavane, jasno je da ona u značajnim količinama ulazi u ljudsko telo – putem hrane, pića i vazduha. Pronađena je u pljuvački, krvi, ispljuvku, majčinom mleku, jetri, bubrezima, slezini, mozgu – pa čak i u kostima.
U eksperimentu iz 2025. godine, osam dobrovoljaca u Londonu progutalo je rastvor sa mikroplastikom u sklopu prve takve studije, koju je finansirala fondacija Majnderu. Istraživačica Stefani Rajt sa Imperijal Koledža u Londonu vodila je ovaj projekat. Analizirali su kako plastika iz čaja u plastičnim kesicama i podgrejanih obroka u mikrotalasnoj ulazi u krv. Rezultati se očekuju kasnije ove godine.
U Kini je otkrivena mikroplastika u kostima pacijenata kojima su menjani zglobovi. U Italiji je pronađena u arterijskim plakovima, dok je u Sjedinjenim Državama otkrivena u mozgu osoba obolelih od demencije – i to u desetostruko većoj količini u odnosu na zdrave. Profesor toksikologije Metju Kampen sa Univerziteta Nju Meksiko kaže da su i sami istraživači bili šokirani.
Profesorka Fej Kusero sa Univerziteta u Portsmutu napominje da mikroplastika neće izazvati trenutan efekat poput azbesta, ali može narušiti ćelije i doprineti pojavi bolesti.
Verena Pišler sa Univerziteta u Beču ističe da mikroplastika nije jedinstvena materija, već sadrži različite tipove plastike sa raznim aditivima i potencijalno štetnim dejstvom. Neke vrste mogu nositi teške metale ili izazvati hormonske poremećaje. Tu su i nanoplastike – sitnije od mikrona – koje mogu proći kroz ćelijske membrane.
Profesor Rafaele Marfela iz Napulja veruje da mikroplastika može ubrzati starenje, izazvati hronične upale, oštetiti krvne sudove i izmeniti funkciju ćelija. Postoji i povezanost sa otpornošću na antibiotike, posebno kada mikroplastika postane „hub“ za gene koji prenose tu otpornost.
Konačno, mikroplastika se nalazi i u bolnicama – u maskama, cevčicama i drugoj opremi. Kusero radi na projektu koji proučava prisustvo mikroplastike kod pacijenata sa astmom. Uzimaju se uzorci ispljuvka i merenja kvaliteta vazduha u domovima.
Kako kaže Kusero: „Mikroplastika je svuda, čak i u zatvorenom prostoru. Udišemo je i dok spavamo. Voleli bismo da porazgovaramo s proizvođačima i nađemo alternative, posebno za one koji su već bolesni.“
Rajhe: Nemci moraju raditi duže i napornije ⏳💼😯
Tinejdžer ukrao traktor i napravio haos u selu 🚜😱
Autor: redportal.rs
