Otvaranje Palijativnog centra u Batajnici predstavlja izuzetnu vest ne samo za zdravstveni sistem Srbije, već i za svaku porodicu koja se suočila – ili će se suočiti – sa teškom realnošću neizlečivih bolesti kod svojih bližnjih, u poslednjim danima njihovih života. 🏥
- Otvaranje palijatevnog centra je važan, nacionalni, human i civilizacijski iskorak – naglašava u razgovoru za Pink.rs Dejan Nestorović, tv lice i član zdravstvene radne grupe u Skupštini grada Kragujevca. 💬
- U društvu koje zaista brine o čoveku, osoba koja se suočava sa krajem života ne sme biti zaboravljena, ni kao pacijent ni kao ljudsko biće. Palijativna nega nije samo medicinska usluga. Ona je izraz saosećanja, poštovanja, empatije i duboke ljudskosti. Ovaj centar u Batajnici je dom dostojanstva. To je mesto gde se umiranje neće doživljavati kao poraz, već kao prirodni deo života koji zaslužuje dostojan kraj do poslednjeg daha.To je mesto gde će porodice smeštajem ovakvog pacijenta da se rasterete psihički na dve nedelje,a pacijentu će da se olakšaju muke - poručuje Nestorović. 💬
Zahvalnost dr Zlatiboru Lončaru – ministru koji je pokazao visok stepen humanizma
Ministar zdravlja, dr Zlatibor Lončar, dao je punu institucionalnu, moralnu i ljudsku podršku otvaranju ovog Centra za pilativu u Batajnici. I moram reći iskreno: Srbija ima ministra zdravlja iza koga stoje konkretna dela, ne samo prazne reči. Kada neko pokrene sistemsku brigu o ljudima koji su često zaboravljeni,na ivici margine – to je pravi državnički čin. Njegov lični pristup zdravstvu pokazuje da medicina nije samo nauka i organizacija, već i poziv da brinemo jedni o drugima.
Na nedavnom simpozijumu palijativne medicine u Skoplju, podaci su bili poražavajući na nivou sveta, ali i poziv na buđenje.
Do 2050. godine, procenjuje se da će čak 75% onih koji boluju od kancera u Evropi i Velikoj Britaniji imati potrebu za palijativnom negom. To znači da gotovo svaka porodica može doći u situaciju da se suoči sa patnjom svog bližnjeg i da joj je tada podrška sistema neophodna,kroz palijativnu negu. Srbija je ovim centrom napravila i veliki nacionalni korak. Ipak,model iz Batajnice ne sme ostati usamljeni primer u Srbiji,te je potrebno da i manji gradovi poput Kragujevca dobiju ovakav vid ustanove. 🧐
Palijativna nega – život koji traje do poslednjeg daha
Svetska zdravstvena organizacija definiše palijativnu negu kao pristup koji obezbeđuje najbolji mogući kvalitet života za pacijente suočene s neizlečivim bolestima, ali i za njihove porodice. To nije borba protiv smrti – to je briga za život do samog kraja. Nega koja ublažava bol, olakšava disanje, umiruje teskobu i vraća dostojanstvo svakom trenutku. Ona se ne svodi samo na lekove, već uključuje i razgovor, tišinu, prisustvo, duhovni mir. Pokriva fizičke, psihološke, emocionalne, socijalne i duhovne aspekte života, poštujući lične, religijske i kulturološke vrednosti svakog pojedinca.
Palijativna nega nije smrt. To je način da se život završi u miru. Da bol prestane, a osoba ne bude ostavljena sama. Da poslednji dani ne budu ispunjeni strahom, već nežnošću i razumevanjem.
Najveći izazov – ali i najuzvišeniji poziv
- Briga o osobi koja boluje od neizlečive bolesti jedan je od najtežih zadataka koje život može postaviti pred nas. Ali je i jedan od najlepših. U tim trenucima se vidi prava snaga porodice, vere, medicine, ali i društva i altruizam pojedinaca. Ti trenuci ostaju zauvek urezani u nama, i tada shvatimo koliko malo je potrebno da budemo ljudi. Zato kao društvo moramo stajati iza svakog ko prolazi kroz ovu borbu – ne samo zbog njega, već i zbog nas samih – poručuje Nestorović, koji je u svojoj porodici imao više palijativnih pacijenata za poslednjih par godina.
Tragedija na Lefkadi: UTOPIO SE SRBIN 😢
Autor: Pink.rs
