Mnogi poštuju pravila vezana za verske praznike, čak i oni koji inače nisu preterano religiozni. Zašto? Jer su se kroz godine prenosile priče o nesrećama koje su zadesile one koji bi, svesno ili nesvesno, narušili svetost određenih dana. 🤔
Jedna od takvih priča dolazi od Radmile, žene iz malog sela u centralnoj Srbiji. Njena ispovest za portal Srbija Danas već godinama se prepričava među komšijama, kao upozorenje i podsetnik koliko je važno poštovati ono što su nam preci ostavili u amanet. ☝
Te godine, kako kaže, leto je bilo izuzetno toplo. Jutra su mirisala na suvu travu i vreo dim iz letnjih kuhinja. Tog dana Radmila je ustala ranije nego inače, rešena da završi nekoliko sitnih poslova pre nego što sunce ogreje jače. Među tim poslovima bilo je i cepanje nekoliko drva – taman dovoljno da založi šporet u kome je trebalo da kuva ajvar. 🪓
- Zaboravila sam da je Ognjena Marija. Nikome u kući nisam pomenula, niko me nije podsetio. U mojoj glavi to je bio samo još jedan julijski dan - priča Radmila tiho, gledajući u pod kao da i dalje oseća težinu tog trenutka. 🤔
Uzela je sekiru, izašla iza kuće i počela da cepa drva. U jednom trenutku, dok je zamahivala, sekira joj se izmakla iz ruke. Drška, već načeta vremenom i vlagom, popustila je, a metalni deo sekire odleteo visoko – i pao pravo na njenu glavu. 😱
- Ne mogu da opišem taj trenutak. Samo sam osetila udarac, tup i jak, pa krv kako mi teče niz lice. Bilo je kao da mi je neko odozgo rekao: "Zastani. Zaboravila si" - rekla je ona. ☝
U panici, Radmila je otrčala u kuću. Umotavala je glavu peškirom, a srce joj je udaralo kao bubanj. Tek tada, dok je sedela na stolici i pokušavala da zaustavi krvarenje, pogled joj je pao na kalendar na zidu – bio je praznik, Ognjena Marija. 🤕
- Nikad u životu nisam bila toliko svesna koliko smo mali pred Božijom voljom. To nije bila slučajnost. To je bilo upozorenje. Da ne zaboravljam ono što su nas učili – da tog dana ništa teško ne smeš raditi. Da se praznik poštuje, jer on nije običan dan - istakla je ona. 🙏
Nakon tog događaja, Radmila je godinama pričala svoju priču svima – unucima, komšijama, pa čak i nepoznatim ljudima koje bi srela na pijaci. Ožiljak na temenu postao je njen znak i večiti podsetnik. 🤨
– Nisam poginula, ali sam naučila lekciju. Tog dana ništa više ne radim. Sve pripremim dan ranije. Ako nešto i zaboravim, ostavim za sutra. Ništa nije vredno toga – poručila je. 🙏
Na današnji dan, dok vernici širom Srbije pale sveće i mole se svetiteljki, Radmilina priča ostaje tiha, ali snažna opomena. Jer, kako kaže narod: Ko se ogluši o svetitelja – sam traži nevolju. ☝
Autor: Redportal.rs
