Nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp u aprilu najavio nove, široko primenjene tarife na robu iz uvoza, ekonomska scena u Sjedinjenim Državama sve više se menja. Iako su neki od ključnih trgovinskih partnera – poput Velike Britanije, Japana i Evropske unije – uspeli da pregovorima snize nivo tarifa, druge zemlje, poput Kanade, suočavaju se sa znatnim poskupljenjem. Od 1. avgusta, Kanada se suočava sa carinama od čak 35 odsto.
Tramp opravdava ove poteze tvrdnjom da će tako podstaći domaću proizvodnju i povećati budžetske prihode. Međutim, realnost na terenu pokazuje da cene za američke potrošače već rastu – i to ne samo simbolično. Ekonomisti upozoravaju da najgore tek sledi.
Najveći udar očekuje se na proizvode iz svakodnevne potrošnje, kao što su odeća i obuća. Većina te robe dolazi iz Azije – pre svega iz Kine, Vijetnama i Bangladeša. Iako su najgore tarife donekle ublažene, i dalje se zadržavaju na nivou od oko 30% za kinesku robu, dok će za Vijetnam i Bangladeš iznositi 19–20 odsto. Poznati brendovi poput Najkija i Levija već su najavili korekciju cena, a američke robne kuće poput Targeta i Walmarta pokušavaju da amortizuju udar na kupce. Ipak, cene odeće su već porasle, a istraživanja sa Jejla predviđaju skok i do 37 odsto.
Situacija nije bolja ni kad je u pitanju hrana. Skoro sav uvozni espreso u SAD dolazi iz inostranstva, a kafa iz Brazila biće pogođena tarifom od čak 50 odsto. Slično važi i za uvoz maslinovog ulja iz Italije, Španije i Grčke, dok su na udaru i paradajz i avokado iz Meksika. Prema projekcijama, cene hrane mogle bi porasti za najmanje 3,4%, uz izraženiji skok kod svežih namirnica.
Ni alkohol nije izuzet. Iako još nije precizirano da li će alkoholna pića biti obuhvaćena dogovorom između SAD i EU, evropski proizvođači poput Pernod Rikara i LVMH-a već osećaju neizvesnost. Među pogođenima su i irski viski i francuski šampanjac, koji značajan deo izvoza plasiraju upravo na američko tržište. Dodatno, pivo iz Meksika – poput brendova Modelo i Corona – poskupeće zbog tarifa na aluminijum, što direktno pogađa piva u limenkama, kojih je najviše na američkom tržištu.
Sektor automobila takođe je u fokusu. Tramp je uveo početnu tarifu od 25 odsto na putnička vozila i njihove delove, koju je zatim spustio na 15% za EU i Japan, dok se na automobile iz Velike Britanije naplaćuje 10%. Iako se cene još nisu dramatično promenile, stručnjaci upozoravaju da proizvođači za sada apsorbuju troškove, ali da to neće moći trajno da izdrže.
Komplikacije dodatno izaziva činjenica da i američki proizvođači u značajnoj meri koriste delove iz inostranstva – često iz Kanade i Meksika – što ih čini ranjivim upravo na iste tarife koje su uvedene da bi ih navodno zaštitile.
Građevinska industrija se suočava sa još jednim velikim izazovom. Zbog tarifa na čelik, aluminijum i sada bakar, cene građevinskog materijala u SAD rastu. Udruženje američkih građevinara upozorava da će to poskupeti izgradnju kuća, koje su većinom drvene konstrukcije, i dodatno otežati situaciju na tržištu nekretnina.
Energetika ne ostaje po strani. Iako su nafta i gas većinom oslobođeni tarifa, Kanada – koja snabdeva SAD sa 61% uvezene nafte – pogođena je dodatnim porezima. To bi moglo izazvati poremećaje na tržištu goriva, s obzirom na to da američke rafinerije zavise od težih tipova sirove nafte kakve Kanada izvozi.
Dok Trampova administracija tvrdi da ove mere služe jačanju domaće industrije, potrošači u Americi sve češće osećaju upravo suprotan efekat – više cene, nesigurnost i veći trošak života. Ostaje da se vidi da li će politički dobitak vredeti ekonomskog udara koji se tek nazire.
Putin nikada NE IDE NA ODMOR 🏖️❌☝️
Iran: Zbog višestrukih krađa odsekli im ruke ⚖️🔪
Autor: redportal.rs
