Naša tradicija gaji obilje običaja, a za ovog sveca i proroka, vezuju se oni koji vekovima unazad pokazuju strahopošovanje prema Svetom Iliji. Zanimljivo je i to, što se za ovaj dan narod čuva od strogih "kazni" ovog sveca i posvećeni su klonjenju od nesreća koje mogu da zadese jednu porodicu ili celo naselje.
Više o tome pričala nam je prof. dr Vesna Marjanović, etnolog.
Foto: pokrovska.rs/
- Sveti prorok Ilija bio je najmoćniji starozavetni prorok i veruje se da je u Carstvo Božje prešao živ. Stoga srpski narod prilikom svetkovanja Ilindana ne spravlja žito jer veruje da je ovaj svetitelj živ.
Mnoge od ovih praksi nisu opravdane sa stanovišta crkvenih obreda, ali u narodu se običaji u vezi sa Ilindanom strogo poštuju, pošto se Sveti Ilija smatra najsilovitijim od svih ognjevitih svetaca – odnosno, onih koji upravljaju munjama i gromovima. U narodnim pesmama je stoga poznat i pod nadimkom "Gromovnik".
Narodno je verovanje da Sveti Ilija ne sme saznati kada je rođen, jer bi se od siline njegovog praznovanja nebom prolamali gromovi koji bi mogli pobiti mnoge ljude, pa njegove sestre, Ognjena Marija i Blaga Marija, to drže u najstrožoj tajnosti - navodi naša sagovornica.
Autor: Telegraf.rs
