Bombardovanje kuli bliznakinja u Njujorku predstavlja jednu od najvećih tragedija u modernijoj istoriji. Priče o stradalima, kao i teorije zavere koje se i dan danas ispredaju o ovom događaju i dalje podižu veliku prašinu.
Mi vam danas donosimo jednu priču koja je istovremeno i lepa i strašna, a u čijem je centru jedan divan odnos, odnos psa i čoveka.
11. septembra 2001. godine, Majkl Hingson je radio na 78. spratu Severne kule. Nije mogao da vidi plamen, niti dim koji je kuljao — bio je slep od rođenja.
Ipak, osetio je da se zgrada trese. Mogao je da čuje vriske. Pored njega je bio njegov pas vodič Rozel koji se upravo probudio iz dremke. Pas nije paničio, niti je pokazivao da se plaši, te je tako Majkl znao da imaju šanse da se izvuku.
Uz Rozelino vođstvo, počeli su da se probijaju niz 1463 stepenika, kroz dim, paniku, povređene ljude i plamenove. U jednom trenutku, njegov kolega je povikao da neće uspeti da se izvuku. Majkl mu je hrabro odgovorio:
Ako Rozel i ja možemo da pokušamo i uspemo, možeš i ti!
Rozel je nastavila da se probija, mimoilazeći se sa vatrogascima koji se nikad nisu vratili živi. Uspeli su da se probiju do izlaza samo nekoliko minuta pre nego što se zgrada urušila.
Rozel je nastavila da ga vodi kroz oblake gustog crnog dima, sve dok ga nije izvela na čist vazduh.
Rozel je nakon ovog incidenta živela još 10 godina, ne napuštajući Majkla, ali će njeno junačko delo nastaviti da se još dugo prepričava.
Autor: redportal.rs
