Moja domovina je Srbija, u Hrvatskoj su moji grobovi, a manastir Krka je najuzviĆĄenije mesto na svetu. â€ïž
Srpska scenaristkinja NataĆĄa DrakuliÄ koja je pisala scenario za fiilm Dara iz Jasenovca, Ubice moga oca, Zaustavi vreme, PetrovaÄka cesta bila je jedna od 250.000 proteranih Srba u zloÄinaÄkoj akciji Oluja. Ona je u Srbiju doĆĄla iz Korenice.
Ona je u intervjuu datom banija.rs opisala svoje doĆŸivljaje iz kolone tokom akcije:
Oluja se dogodila kad mi je bilo 16 godina, vrlo sam bila svesna ĆĄta se deĆĄava kao i kroz te Äetiri godine pre nje i tog nesreÄnog rata koji je odneo ĆŸivote mnogih ljudi koje sam poznavala. I to je ono najstraĆĄnije â ĆŸrtve, deca bez oÄeva, majke bez sinova, a zaĆĄto? Oluja poÄinje, imaĆĄ pet minuta da spakujeĆĄ ĆŸivot u jednu kesu, nemam slike iz detinjstva, sve materijalno mi je od tada nevaĆŸno. Kolona i dugi praĆĄnjavi putevi kroz Bosnu, izbezumljeni ljudi, panika, ja koja ne znam ĆĄta je sa mojim roditeljima koji su me u Donjem Lapcu, zbornom mestu kuda su se izvlaÄili ljudi iz Krajine, ugurali, iako sam se opirala, u auto roÄaka da odem prva. Tek u Bjeljini, ne znam ni koji dan kasnije nakon tog beskrajnog putovanja, glasina ĆĄta je bombardovano, ĆĄta preseÄeno, ko je ĆŸiv, nalazim telefon sa kojeg mogu u tom trenutku da pozovem tetku u Beogradu i kad mi je rekla da su se moji javili iz Banja Luke, proĆĄli su sve ĆĄto je bombardovano, pao mi je teret sa srca jer sam znala da Äe nekad stiÄi kao ĆĄto su i stigli nekoliko dana kasnije. Taj prvi zagrljaj sa njima posle svega ne mogu ni da pokuĆĄam da opiĆĄem.
Potom je NataĆĄa opisala i odrastanje u Srbiji:
Srbija je zemlja koja mi je pruĆŸila novi dom, dala mi ĆĄansu da se odĆĄkolujem, a u prvom trenutku posle Oluje â preko potreban mir nakon Äetiri godine tog besmislenog rata. Uvek kaĆŸem da je mene od Oluje i toga ĆĄto smo izgubili sve mnogo viĆĄe potreslo apsurdno bombardovanje Srbije 1999. jer kad nakon dugo vremena, bez obzira koliko ono teĆĄko bilo, opet ÄujeĆĄ sirenu, opet ideĆĄ u skloniĆĄte, to je mnogo teĆŸe. Da je bilo teĆĄko, bilo je. Pogotovo u periodu dok se roditelji nisu zaposlili.
Na pitanje koju zemlju danas smatra svojom domovinom i kakav je oseÄaj kada doÄete u Hrvatsku?
Moja domovina je Srbija. Ja volim Srbiju, volim jednog Srbijanca, sve njegovo, volim ovdaĆĄnju tradiciju, volim sve lepote ove zemlje koje su Äudesne, volim ljude, volim sve. U Hrvatskoj su moji grobovi, prvo grob mog oca koji je oduvek ĆŸeleo da se sahrani kraj svog i iz Beograda je ispraÄen tamo na naĆĄe mirno i idiliÄno seosko groblje, grobovi bake i dede, njihovih predaka, dokazi postojanja koji su se svi ukrstili u meni i ja nastojim da budem dostojna njihovih ĆŸivota. U Hrvatskoj je i manastir Krka gde se oseÄam najuzviĆĄenije na svetu i nikad neÄu prestati da dolazim dok sam ĆŸiva.
Autor: Redportal.rs
