Kroz vekove, istorija je često bila ispisivana od strane onih na vlasti, a ne uvek onako kako se zaista dogodila. Zbog toga su brojne priče, mitovi i “činjenice” koje se prenose kroz obrazovanje, knjige i popularnu kulturu zapravo daleko od istine. Neka od ovih verovanja opstala su decenijama, a pojedina i vekovima, uprkos tome što su ih istoričari odavno osporili.
Jedna od najpoznatijih zabluda jeste priča o Kristoforu Kolumbu, za kojeg mnogi i dalje misle da je “otkrio” Ameriku. Istina je da su domorodački narodi na kontinentu živeli hiljadama godina pre njegovog dolaska, a čak su i vikinzi, predvođeni Lejfom Eriksonom, tamo kročili gotovo pet vekova ranije. Slično tome, i popularna slika Vikinških ratnika sa rogatim šlemovima potiče više iz romantizovanih prikaza iz 19. veka nego iz stvarnih arheoloških nalaza.
Još jedna raširena istorijska zabluda tiče se Marije Antoanete i njene navodne izjave “Neka jedu kolače” (fr. Qu'ils mangent de la brioche). Iako se ta rečenica često koristi kao simbol njenog navodnog nepoznavanja problema običnog naroda, istoričari su otkrili da ona potiče iz literature koja je objavljena pre nego što je Marija Antoaneta uopšte postala kraljica.
Neke od najvećih istorijskih obmana nastale su i iz propagandnih razloga. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, obe strane su koristile preuveličane ili potpuno izmišljene priče kako bi podigle moral svojih trupa ili okrenule javno mnjenje protiv neprijatelja. Tako je, na primer, priča o tome da je Napoleon bio izuzetno nizak više rezultat britanske propagande nego činjenica – u stvarnosti, on je za svoje vreme imao prosečnu visinu.
Nisu samo političke figure bile žrtve ili izvori istorijskih iskrivljenja. Čak i u nauci i geografiji bilo je velikih mitova. Mnogi su verovali da su ljudi u srednjem veku mislili da je Zemlja ravna, iako su obrazovani ljudi tog perioda vrlo dobro znali da je okrugla – taj mit zapravo potiče iz kasnijih vremena, kako bi se srednji vek prikazao kao “mračno doba” neznanja.
Razlog zbog kojeg ove istorijske neistine opstaju leži u činjenici da ih je lakše zapamtiti i preneti od složenih i nijansiranih činjenica. Osim toga, filmovi, serije i knjige često se oslanjaju na mitove jer oni imaju veću narativnu snagu. Ipak, istraživanja i rad istoričara pokazuju koliko je važno stalno preispitivati “istine” koje smo naučili u školi ili čuli u popularnoj kulturi.
Jedno je sigurno – istorija nije uvek onakva kakvom nam je predstavljaju, i iza svake “poznate činjenice” možda se krije priča potpuno drugačija od one koju znamo.
Autor: redportal.rs
