U gradu koji nikada ne prestaje da žuri, gde se ljudi mimoilaze bez pogleda i gde se reči često izgube u buci vozova, jedna žena svakog dana silazi u podzemnu železnicu, ne da bi stigla negde, već da bi se vratila unazad, u vreme kada je njen muž bio živ. 💔 Njoj je dovoljno nekoliko sekundi da čuje glas koji joj je najviše značio u životu. 🥺
Margaret Makalum već decenijama čuva uspomenu na svog muža Osvalda Lorensa, čoveka čiji je glas nekada svakodnevno odzvanjao londonskim metroom. 🚇 Osvald je davne 1950. godine snimio poruku za razglas, prepoznatljivo upozorenje putnicima koje je postalo sastavni deo zvuka grada. Za Margaret, taj glas je bio više od službene poruke, bio je jedina živa uspomena na čoveka koga je volela. 🖤 Nije imala nijedan video, nijedan audio-zapis osim tog. 😔
Ali jednog dana, posle više od pola veka, njegov glas je nestao iz metroa. Umesto toplog i umirujućeg tona, putnike je dočekao hladan, bezličan elektronski glas. Za Margaret, to je bio trenutak gubitka drugi put. 💔 Razočarana, obratila se nadležnoj kompaniji, moleći ih za snimak, kako bi ga mogla preslušavati kod kuće. 🙏🏻
Kada su saznali njenu priču, u kompaniji nisu mogli ostati ravnodušni. Odlučili su da vrate Osvaldov glas na stanicu blizu njene kuće, kako bi ga Margaret mogla čuti svaki dan, baš onako kako je činila dok je bio živ. 😍 Danas, na toj severnoj stanici londonskog metroa, svi putnici mogu čuti taj glas iz prošlosti. 😎
I možda, kada prođu kroz peron i zastanu na trenutak, shvate da nisu samo čuli obaveštenje o dolasku voza, već i jedan od najlepših dokaza da ljubav ne prestaje ni kad se srce zaustavi.
IZVOR: IG / @radioaktivni_komarac
Ovo je NAJOPASNIJE ZANIMANJE u istoriji 😮
Autor: redportal.rs
