Otkrivanje fosila iz Peštere cu Oase u Rumuniji 2002. godine zapanjilo je naučnike širom sveta. Dugo se verovalo da se moderni ljudi (Homo sapiens) i Neandertalci nikada nisu ukrštali. Međutim, analiza kostiju pronađenih u toj pećini unela je revoluciju u paleoantropologiju—pokazala je da su se ova dva ljudska oblika ne samo susretala, već i međusobno razmnožavala.
Peštera Oase, poznata i kao "Pećina s kostima", nalazi se blizu grada Anine u jugozapadnoj Rumuniji. U njoj su pronađena ostaci ranih modernih ljudi stari između 37.000 i 42.000 godina. Neki od fosila, kao što su Oase 1 i Oase 2, pokazuju jedinstvenu mešavinu morfoloških karakteristika—od suvremenih ljudskih, poput izraženog brade i zaobljenog mozga, do neandertalskih, poput velike vilice i zuba.
Studije DNK iz 2015. godine otkrile su da Oase 1 nosi između 6 do 11% neandertalske DNK — rekordna vrednost među analiziranim ljudima. Čak je njegov hromozom XX bio pola neandertalski. Ovo ukazuje na to da je imao jednog neandertalskog pretka svega četiri do šest generacija unazad—stvarajući fascinantnu vezu između dve ljudske vrste.
Ovi događaji dokazuju da su se moderni ljudi i Neandertalci ukrštali i u Evropi, ne samo na Bliskom istoku, kako se ranije pretpostavljalo. Fosili iz Oase predstavljaju najdirektniji dokaz da su dve vrste koegzistirale i imale potomstvo tokom razdoblja kada su obje još postojale.
Otkrića iz Peštere cu Oase menjaju način na koji shvatamo ljudsku evoluciju—ne kao strogo izolovano, nego kao kompleksan i prepletan proces. Fosili koji prikazuju istovremeni razvoj modernih i arhaičnih osobina, uz direktan genetski dokaz neandertalskog porekla, čine ovaj lokalitet jednim od ključnih u proučavanju ljudske prošlosti.
Autor: redportal.rs
