Iako je Frojdovo nasleđe slojevito i često kontroverzno, ova naizgled jednostavna opservacija pruža dubok uvid u ljudsku psihu. Kada se sretnemo sa osobom čije nas ponašanje ili reči ostavljaju bez teksta, ne zbog njihove genijalnosti, već zbog drskosti i nedostatka srama, svedočimo nečemu što je Frojd smatrao ključnim pokazateljem.
Foto: GROK AI/ NZ
Odsustvo stida nije samo karakterna mana, prema psihoanalitičkoj teoriji, ono je simptom dublje neuravnoteženosti unutar same strukture ličnosti.
To je crvena zastava koja signalizira da unutarnji moralni kompas osobe ne funkcioniše ispravno. Kako bismo razumeli zašto je to tako, moramo da zaronimo u temelje Frojdove misli – u nesvesni um koji, poput skrivenog dela sante leda, upravlja našim postupcima.
Unutarnji sukob Ida, Ega i Superega
Prema Frojdu, naša ličnost sastoji se od tri temeljne komponente koje su u neprestanoj borbi: Id, Ego i Superego. NJihova dinamika određuje naše ponašanje, odluke i, najzad, naš osećaj za moral.
Id je najprimitivniji deo naše psihe, prisutan od rođenja. On funkcioniše prema principu zadovoljstva i traži trenutno ispunjenje svih nagona, prvenstveno onih agresivnih (Tanatos) i seksualnih (Eros). Id ne poznaje logiku, stvarnost ni moral. On je čista, sirova i impulsivna energija.
Foto: Unsplash.com/@cdd20
Superego je njegova suprotnost. On je naš unutarnji moralni sudija, čuvar koji se razvija tokom detinjstva kroz usvajanje društvenih normi, vrednosti i pravila od roditelja i okoline.
Sastoji se od dva dela: savesti, koja nas kažnjava osećajem krivice i stida kada prekršimo pravila, i ego-ideala, koji postavlja standarde onoga čemu bi trebalo da težimo.
Ego je posrednik. On je racionalni deo ličnosti koji pokušava da uravnoteži nerealne zahteve Ida sa strogim moralnim standardima Superega, sve to unutar granica spoljnog sveta. Njegov je zadatak da odloži zadovoljstvo i pronađe realistične i društveno prihvatljive načine za ispunjenje nagona.
Osoba koja pokazuje potpuno odsustvo stida, prema ovoj teoriji, ima izrazito nerazvijen ili slab Superego. Bez snažnog unutarnjeg sudije koji bi izazivao osećaj krivice, Id preuzima kontrolu. Takva osoba deluje vođena isključivo vlastitim primitivnim impulsima i željom za trenutnim zadovoljenjem, bez obzira na društvene posledice ili osećanja drugih.
Kada nagoni preuzmu kontrolu
Dominacija Ida objašnjava zašto se ponašanje koje smatramo lošim ili besramnim često čini detinjastim i egocentričnim. Poput malog deteta koje zahteva ispunjenje svojih potreba odmah i sada, osoba sa slabim Superegom ne poseduje kapacitet za empatiju ili razumevanje tuđih perspektiva. NJihov svet se vrti isključivo oko vlastitih želja, piše Simply Psychology.
Foto: Unsplash.com/@renaudcfx
To se očitava u potrebi za ponižavanjem drugih kako bi se osećali superiorno, u ismevanju tuđih mišljenja i potpunom nedostatku samokritike. Budući da njihov Superego ne proizvodi unutarnji osećaj srama, oni ne vide ništa pogrešno u svojim postupcima. Svaka kritika spolja doživljava se kao napad, a ne kao prilika za introspekciju.
U takvim situacijama, Ego je prisiljen da se koristi odbrambenim mehanizmima kako bi zaštitio krhki osećaj vlastite vrednosti. Jedan od najčešćih je projekcija – pripisivanje vlastitih neprihvatljivih misli, osećanja i mana drugima. Osoba koja je sama nepoštena optuživaće druge za nepoštenje; ona koja je zavidna videće zavist u svima oko sebe. To je nesvesni način da Ego kaže: "Nisam ja loš, oni su."
Šta učiniti kada prepoznate odsustvo stida?
Frojdov savet u susretu s takvim osobama bio je jasan: ostanite smireni i ne pokušavajte da se dokazujete.
Rasprava sa nekim ko nema unutarnji mehanizam za prepoznavanje vlastitih grešaka je uzaludna. Njihova psiha je strukturisana tako da odbacuje svaku spoljnu kritiku kako bi sačuvala vlastitu, često iluzornu, sliku o sebi.
Foto: Unsplash.com
Prepoznavanje potpunog nedostatka stida nije poziv na osudu, već na oprez. To je uvid koji nam omogućuje da razumemo s kim imamo posla i da ne spuštamo vlastite intelektualne i moralne standarde.
Na kraju, Frojdova lekcija nije samo o identifikovanju loših ljudi, već o razumevanju da su neki od najproblematičnijih obrazaca ponašanja ukorenjeni duboko u nesvesnom umu. Odsustvo stida signalizira da je unutarnja bitka između nagona i morala odavno završena – pobedom nagona.
Autor: nportal.rs
