Legenda o POTOPU koja je inspirisala BIBLIJSKU LEGENDU 💀

Najraniji primer onoga što bi danas nazvali fejk njuz

Od svih legendi koje znamo a koje za temu imaju potopom najpšoznatija je ona o Noju i Nojevoj barci, ali daleko da je ona jedina legenda o globalnom potopu koji je poslalo neko božanstvo da uništi civilizaciju. Čini se da postoji osam osnovnih priča na svetu koje sve imaju jednu temu koja se ponavlja svugde. To su - pobeda nad čudovištem, od prosjaka do bogataša, velika potraga, veliko putovanje i povratak, komedija, tragedija, ponovno rođenje i pobožno stanovništvo se spašava od besa Boga tako što napravi brod za spas od potopa.

Sudeći prema jednoj ranoj verziji mita o potopu, vavilonski bog Ea je poslao potop koji je zbrisao celokupno čovečanstvo osim Utnapištima i njegove porodice, koji se spasli na brodu punom životinja. Ako vam zvuči poznato i treba, to je inspiracija za biblijsku priču o Noju koja je bila zapisana na 3.000 godina starim glinenim tablicama kao deo Epa o Gilgamešu.

Kako navodi doktor Martin Vortington sa Univerzoteta Kembridž biblijska priča i vavilonski ep se razlikuju po načinu na koji su sakupljene životinje. Kao istoričar koji se interesuje za gramatiku vavilonskog, asirskog i sumerskog jezika, doktor Vortington je reanalizirao 9 linija teksta koji su očuvani na tablicama, te je izneo teoriju i tumačenje da su stanovnici Vavilona zapravo prevareni da naprave veliki brod od strane boga Ea.

Kako objašnjava:

Ea je prevario čovečanstvo šireći tzv fejk njuz. On govori vavilonskom Noji (Utnapištimu) da obeća svom narodu da će sa neba padati hrana ako mu pomognu da načini veliki brod. Ono što ljudi ne shvataju je da je poruka boga EA trik, on je zapravo sekvenca zvukova koji mogu radikalno različito da se razumeju (Poput kosa i kosa na srpskom.).

Iako se čini da je EA obećao da će sa neba padati hrana, njegovo drugo značenje je upozorenje na potop. Onog trena kada je barka završena, Utnapištim i njegova porodica su se ukrcali i uspeli da prežive zajedno sa velikim brojem životinja. Dok su se svi drugi podavili. Sa ovom ranom mitološkom epizodom, možemo reći da je počela manipulacija informacija i jezika. Možemo ga nazvati donekle najranijim primerom fejk njiz.

Glavni deo predstavljaju dve linije teksta:

"ina šēr(-)kukkī"

"ina lilâti ušaznanakkunūši šamūt kibāti"

Jedno tumačenje kaže narodu da će ujutru biti mnogo kuku kolača, dok će uveče padati kiša pšenice. Sa druge strane, takođe postoji i nekoliko negativnih načina na koji može da se tumači ova izjava. Prva je:

Inkantacijama, divljim demonima, on će pustiti na vas kišu čije kapi će biti veličine zrna pšenice.

Dok je druga:

U zoru će na vas pasti tama i u ovoj pomračini on će baciti na vas kišu čije kapi će biti debele poput zrna pšenice.

Suštinski u samom mitu, narod je protumačio ovo na prvo način, gde se mislilo da će hrana sa neba padati kao kiša. U samoj priči oni su pomogli Utnapištimu da napuni svoju barku životinjama, te su potom svi podavljeni. Kako je Vortington dodatno naznačio:

Ea (Bog) je očigledno vrhunski poznavalac jezika koji je uspeo na kompresuje višeznačje različitih reči u jednu zapovest trostrukog značenja.

Ukratko, u pitanju je bila "fora" koju ako pogrešno protumačite bićete nagrađeni epskim davljenjem.

Takođe, osim očiglednih sličnosti sa biblijskom pričom, bog iz Epa o Gilgamešu je imao druge razloge za spasavanje ljudi:

Vavilonski bogovi mogu da prežive samo dok ih ljudi hrane. Ako bi čovečanstvo bilo zbrisano bogovi bi umrli od gladi. Bog Es manipuliše jezikom i navodi ljude na drugačije zaključke jer to služi njegovom ličnom interesu. Paralela sa modernim vremenom su više nego očigledne.