Karlo Akutis (15) poznat šriom svijeta kao „Božji influenser“, proglašen je nedavno za sveca i postao je prvi svetac rođen u doba interneta. 😱
Vatikanu, gde je bila i njegova majka Antonina Salzano koja je godinama nakon smrti pričala o nesvakidašnjem životu svog deteta i njegovim rečima koji su poput proročkih, piše Srpskainfo.
– Bila sam tamo, moj suprug nije hteo da gleda. Bio je to još uvek naš veliki dečak, visok 1,82 m, sa svom svojom crnom i kovrdžavom kosom, samo je koža malo potamnela. I sa istom težinom, onom koju je sam sebi prorekao 💔 – rekla je majka prvog sveca milenijalca za Corriere della Sera.
Pre šest godina obavljeno je kanonsko prepoznavanje posmrtnih ostataka Karla Akutisa koji je preminuo od agresivnog oblika leukemije.
– Nekoliko dana nakon sahrane, u zoru me probudio glas: “Testament”, pretražila sam njegovu sobu misleći da ću tamo naći nešto što je napisao. Ništa. Zatim sam uključila računar, uređaj koji je najviše voleo. Na radnoj površini bio je vrlo kratak film koji je sam snimio u Asizu tri meseca ranije: “Kad budem težio 70 kilograma, suđeno mi je da umrem”. I bezbrižno je gledao u nebo” – rekla je Antonina Salzano i dodala da je njen sin živeo 5.640 dana.
– Pao je u komu 11. oktobra 2006. u 14 sati sa osmehom na usnama. Mislili smo da je zaspao. 😭 Smrt mozga nastupila je u 17 časova, a ujutru 12. oktobra zvanično je proglašena smrt. Hteli smo da doniramo njegove organe, ali to nije bilo moguće; rečeno nam je da su oštećeni zbog bolesti. Prelep paradoks, jer je njegovo savršeno očuvano srce izloženo u monstranci u papinskoj bazilici svetog Franje u Asizu – rekla je ona.
Na pitanje kako je njen sin postao religiozan, odgovorila je:
- Svakako ne zahvaljujući nama roditeljima, molim vas, zapišite i to. U svom životu sam samo tri puta bila u crkvi: za prvo pričešće, krizmu i venčanje. A kad sam upoznala svog budućeg supruga, dok je još studirao političku ekonomiju u Ženevi, nije baš nedeljom išao na misu. Određenu ulogu imala je Beata, dadilja koja je bila Poljakinja posvećena papi Wojtyli. Ali u njemu je već postojala neka prirodna predispozicija za sveto. Kada je imao tri godine, tražio me je da uđemo u crkvu kako bi pozdravio Isusa, a u milanskim parkovima brao je cveće i nosio ga Gospi. Hteo je da pristupi Euharistiji sa sedam umesto sa 10 godina – rekla je ona.
Roditelji su podržali njegovu privrženost veri.
– Pustili smo ga. To nam se činilo lepim, pa smo zatražili izuzetak. Za mene je to bila ‘Božja slučajnost’. Karlo me je spasao. Bila sam nepismena u veri, a približila sam joj se zahvaljujući ocu Iliju Carraiju, ‘Padru Piju’ iz Bolonje, inače bih se osećala nekompetentnom sa svojim roditeljskim autoritetom. To je put koji traje i danas. Nadam se da ću barem završiti u čistilištu – istakla je ona.
O sinu, prvom svecu milenijalcu, rekla je sledeće:
– Bio je genije. Sa šest godina je već znao da koristi računar. Hodao je po kući u belom mantilu sa značkom računarskih nauka. Sa devet godina je pisao elektronske programe zahvaljujući priručnicima kupljenim u knjižarama Politehnike – otkrila je ona.
Kako se Karlo razboleo?
– Izgledalo je kao obična prehlada. Nakon nekoliko dana pojavila se teška astenija i krv u mokraći. Tada je rekao: “Prikazujem ove patnje za Papu, za Crkvu i da idem pravo u raj, ne prolazeći kroz čistilište,” ali mi u porodici nismo tome pridavali previše pažnje. Nazvala sam profesora Vitorija Karnelija, njegovog pedijatra, koji nam je preporučio hitan prijem u kliniku De Marchi i tamo smo dobili nesrećnu dijagnozu: akutna mieloična leukemija M3. Karla su o tome obavestili hematolozi. Reagovao je nežno: “Gospodin me je lepo pozvao na buđenje.” Prebačen je u bolnicu San Đerardo u Monzi i čim je tamo stigao, odmahnuo je glavom: “Odavde ne izlazim živ.”
Ove reči upućivao je majci: 👇🏻
- Ne brini, mama. Daću ti mnoge znakove…“. Dok je bio živ, dešavali su se neobični događaji. „Karlo mi je nagovestio da ću ponovo postati majka, iako sam imala skoro 40 godina. A 2010. godine, kad sam imala već 43, rodila sam blizance“ – priča majka.
Iza mesta gde je sahranjen krije se posebna priča. 👇🏻
– Imamo kuću u Umbriji. Na jednom reklamnom plakatu pisalo je da se na opštinskom groblju prodaju nova grobna mesta. Pitala sam Karla šta misli o tome. „Bio bih presrećan da završim ovde“, odgovorio je. A zatim je njegovo neraspadnuto telo preneto u Svetište ogoljenja gde ga sada vernici mogu zauvek posećivati.
Šta joj najviše nedostaje kod sina?
– Radost. Čim je umro, sećam se da sam pomislila: „Ko će me sad nasmejavati? Ko će mi pomagati sa računarom?“, ostaju mi njegove misli, reči i zapisi: „Ne ja, nego Bog!“, iz kog god ugla da gledate, život je uvek fantastičan. Svi su rođeni kao originali, ali mnogi umiru kao fotokopije. 💔
Da li je više želela da joj je sin živ pored nje nego što je svetac na nebu?
– Joboovu sam molitvu učinila svojom: „Jahve dao, Jahve oduzeo! Blagoslovljeno ime Jahvino!“. Deca nam ne pripadaju, poverena su nam. Osećam da je Karlo prisutniji sada nego dok je bio živ. Vidim dobro koje čini. I to mi je dovoljno – završila je ona, prenosi Blicžena.
Predsednika Vučića DOČEKAO JAPANSKI CAR 😎
Autor: Ženablic
