Naučnici zapravo skoro svakodnevno otkrivaju nove stvari, ali dobar deo njih ostaje nezapažen. Neka od ovih otkrića menjaju život, dok druga proširuju naše znanje o svetu oko nas. Evo devet nedavnih otkrića koja prave talase.

1. Kontaktna sočiva za noćni vid

U studiji kineskih naučnika koja je obljavljena u časopisu Cell, obznanjeno je da je ovoj grupi sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kinepošlo za rukom da konstruišu kontaktna sočiva koja ljudima mogu pružiti super vid. Ova sočiva omogućavaju ljudima da vide izvan opsega vidljive svetlosti, hvatajući treperenje infracrvene svetlosti čak i u mraku — ili sa zatvorenim očima, navodi se u radu. Između ostalog, navedeno je da bi ona potencijalno mogla biti zamena za naočare za noćni vid.

IZVOR: YT / Otonomika

- Postoji čitav niz potencijalnih primena za ovaj materijal. Na primer, trepereće infracrveno svetlo moglo bi se koristiti za čitav spektar radnji, kao i za dobijanje informacija u bezbednosnim pitanjima, spasilačkim misijama, u situacijama kada je potrebno dešifrovanje poruka ili proceni falsifikata. Ovim sočivima nije potreban nikakav izvor napajanja kao u slučaju tradicionalnih infracrvenih naočara i vizira, što ih čini upotrebljivijom alternativom - rekao je u saopštenju za medije neuronaučnik Tjan Sjue.

2. Lečenje anemije srpastih ćelija

Ranije ove godine posebnom genskom terapijom od anemije srpastih ćelija je izlečen je 21-godišnji muškarac iz Njujorka, što je predstavljalo malu senzaciju za sve koji se bave tom tematikom.

Radi se o genetskoj bolesti koja je uzrokovana je nasleđivanjem defektnih kopija gena hemoglobina, što dovodi do toga da hemoglobin, koji prenosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima, bude subfunkcionalan.

Foto: adobe iStock/NZ

Sama bolest je inače češća u crnačkoj i hispano populaciji u SAD, a terapija je nazvana lifgenija a specifična je po tome što koristi koštanu srž samog pacijenta u intravenskim transfuzijama za stvaranje normalnih crvenih krvnih zrnaca.

- Klišeizirana fraza 'budućnost je stigla' je zapravo tačna u ovom slučaju - rekao je lekar Čarls Šlajen iz Dečjeg medicinskog centru Koen za CBS Njuz.

Ova terapija je zvanično odobrena hoš 2023. godine, ali cena od 3,1 milion dolara po tretmanu bi mogla predstavljati problem kada je u pitanju pristup lečenju na ovaj način.

3. Vakcina protiv raka pankreasa

Istraživanja na vakcini zasnovanoj na mRNK pokazuju obećavajuće rezultate kada su u pitanju pacijenti koji boluju od raka pankreasa.

Foto: GETTY

- Vakcina može stimulisati dugoročni imuni odgovor koji smanjuje rizik od ponovnog pojavljivanja raka nakon operacije - rekao je Forbs.

Iako je ispitivanje sprovedeno sa samo 16 pacijenata i rezultate treba posmatrati sa oprezom, 8 ljudi je pozitivno reagovalo na lečenje, a rezultati su objavljeni u časopisu Nature.

Sama vakcina deluje tako što cilja genetske mutacije pronađene kod raka pankreasa i upozorava imuni sistem da prepozna i napadne tumor, što posledično dovodi do proizvodnje takozvanih T-ćelija koje se bore protiv raka.

Dalja istraživanja su neophodna kako bi se potvrdilo da li će T-ćelije trajati i produžiti život osobe.

- Iako smo postigli značajan napredak u poboljšanju ishoda kod mnogih drugih vrsta raka sa novijim metodama lečenja raka, oni nisu imali veliki uticaj na rak pankreasa - rekao je za NBC Njuz dr Vinod Balačandran, direktor Olajan centra za vakcine protiv raka, koji je i vodio celo ispitivanje.

4. Uzgajanje kičme

Grupa istraživača na čelu sa dr Džejmsom Briskom je pronašla način da bukvalno - uzgajaju kičmu.

Ovi naučnici su uspeli da navedu ljudske matične ćelije da se razviju u 'notohord', koji igra ključnu ulogu u organizovanju tkiva u razvoju ljudskih embriona, a kasnije postaje intervertebralni diskovi kičmenog stuba, navodi se u časopisima Nature i Cosmos Magazine.

Foto: Pixabay.com/kalhh

Konkretno, notohord deluje kao GPS za nervni sistem embriona, rekao je sam Brisko, inače glavni autor studije.

- Ono što je posebno uzbudljivo je to što notohord u našim strukturama uzgajanim u laboratoriji izgleda funkcioniše slično kao što bi funkcionisao u embrionu u razvoju. Ovom metodom se šalju hemijski signali koji pomažu u organizovanju okolnog tkiva, baš kao što bi to činio tokom tipičnog razvoja - rekao je Tijago Rito, glavni saradnik u projektu.

Kako se navodi, nalazi bi mogli pomoći u daljem istraživanju kako urođene mane utiču na kičmu ili kičmenu moždinu. Takođe, to bi takođe moglo biti vredno za proučavanje intervertebralnih diskova - jastučića koji apsorbuju udarce, a nalaze se između pršljenova, a koji se zapravo formiraju od same horde. Zanimljivo, zar ne? 🤔

5. Projektovanje reaktora na sunčevoj svetlosti

Prototip reaktora koji može da sakuplja vodonično gorivo koristeći samo sunčevu svetlost i vodu je konstruisan od strane grupe naučnika sa Šinšu univerziteta (Japan).

Ovaj, zeleni vodonik, jeste klimatski neutralan proces koji koristi obnovljive izvore energije za stvaranje vodonika, bio je sve veća tema razgovora među stručnjacima za obnovljiva goriva, navodi se u časopisu Popular Mehaniks.

Foto: LRESE EPFL / physicsworld.com/NZ

Međutim, samo 0,1% celokupne proizvodnje vodonika može se opisati kao 'zeleno', jer zahteva toliko obnovljive energije da bi se proizvelo, što čini ceo proces još uvek čini preskupim.

Rad objavljen u časopisu Frontirs in Sajens (Frontiers In Science) detaljno opisuje konstrukciju reaktora izgrađen sa fotokatalitičkim pločama koje mogu da razlože vodu na njene elemente (vodonik i kiseonik) koristeći snagu sunca.

Očigledno je da tehnologija konverzije solarne energije ne može da radi noću ili po lošem vremenu, ali skladištenjem energije sunčeve svetlosti kao hemijske energije goriva, moguće je koristiti energiju bilo kada i bilo gde, navodi se u časopisu Popular Mehaniks. Međutim, proizvod je još uvek u povojima.

- Najvažniji aspekt koji treba razviti je efikasnost konverzije solarne u hemijsku energiju pomoću fotokatalizatora. Ako se to poboljša do praktičnog nivoa, mnogi istraživači će ozbiljno raditi na razvoju tehnologije masovne proizvodnje i procesa razdvajanja gasova, kao i na izgradnji velikih postrojenja - rekao je u saopštenju glavni autor, Kazunari Domen.

6. Matične ćelije pande

Iako se džinovske pande više ne smatraju ugroženom vrstom, i se smatraju za ranjivu.

U tom kontekstu, ranije ove godina pronela se vest u naučnim krugovima da je grupa stručnjaka verovatno pronašla način podrže njihov opstanak uzimanjem ćelija kože i njihovim transformisanjem u matične ćelije.

Matične ćelije se zatim mogu podstaći da postanu bilo koja vrsta ćelije u telu i mogle bi pomoći istraživačima da uzgajaju više džinovskih pandi (Ailuropoda melanoleuca) i razviju tretmane za njihove bolesti.

Foto: Reuters

Matične ćelije su samoobnavljajući, neiscrpni izvor materijala iz ugroženih vrsta, sposoban da regeneriše različite tipove ćelija po potrebi i mogle bi poslužiti kao ključni alat u sprečavanju izumiranja vrsta, navodi se u studiji.

- Uspešno stvaranje matičnih ćelija je oduvek bio težak proces budući da svaka od životinja (očekivano) funkcioniše drugačije, tako da metode koje su funkcionisale kod miševa i ljudi nisu funkcionisalle kod pandi - rekao je Pjer dr Komicoli, biolog u Nacionalnom zoološkom vrtu Smitsonijana za časopis Sajentist (The Scientist).

Iako će proći još neko vreme pre nego što vidimo džinovsku pandu uzgajanu u laboratoriji, naučnici žele da koriste ćelije za stvaranje embriona pande.

7. Komunikacija majmuna

Majmuni marmozeti koriste lična imena u međusobnoj komunikaciji, obznanjeno je u studiji objavljenoj u časopisu Sajens (Science). Naučnici do tog saznanja došli putem snimanja spontanih dijaloga nazvnanih 'fi-zov', a koji se odvijaju između parova ove vrste majmuna, navodi se u studiji.

Foto: zoovrtvrnjci.com/NZ

- Otkrili smo da marmozeti koriste ove pozive da vokalno označe svoje pripadnike istog porekla. Štaviše, oni doslednije i ispravnije reaguju na pozive koji su posebno usmereni ka njima. Ova vrsta ponašanja je ranije viđena samo kod ljudi, slonova i delfina, ujedno je i prvi put da smo ovo videli kod neljudskih primata - rekao je za CNN Dejvid Omer, glavni autor istraživanja. ​​

Studija se takođe bavi pitanjem da li je ovaj oblik komunikacije redak ili jednostavno nije dovoljno istražen.

- Mislim da ćemo, kako usavršavamo naše paradigme i naše tehnike akustične analize, otkriti da mnoge druge društvene životinje imaju složenije komunikacione sisteme nego što smo trenutno u stanju da shvatamo. Ovaj rad je dobar podsticaj da promenimo svoje stavove o sposobnostima i inteligenciji životinja - rekao je za Kon Slobodčikof, profesor emeritus biologije na Univerzitetu Severne Arizone za Vašington post.

8. Pronalaženje osnovnog uzroka lupusa

Grupa naučnika sa Harvarda, predvođena dr Dipakom Raom, otkrila je uzrok lupusa i mogući način da se tok bolesti preokrene. U studiji objavljenoj u časopisu Nature ukazuje na abnormalnosti u imunološkom sistemu pacijenata sa lupusom koje su uzrokovane molekularnom abnormalitetom.

IZVOR: YT / Lupus Research Alliance

- Ono što smo otkrili jeste ovaj fundamentalni disbalans u tipovima T ćelija koje pacijenti sa lupusom proizvode. Konkretno, ljudi sa lupusom imaju previše određene T ćelije povezane sa oštećenjem zdravih ćelija i premalo drugih T ćelija koje su povezane sa regeneracijom - rekao je dr Rao za En-bi-si njuz (NBC News).

Ono što je dobra vest ovde je da bi se to moglo preokrenuti. Naime, protein koji se zove interferon je uglavnom glavni krivac za disbalans T-ćelija. Previše interferona blokira drugi protein koji se zove aril, koji je ugljovodonični receptor, a koji pomaže u regulisanju načina na koji telo reaguje na bakterije ili zagađivače iz životne sredine.

Kada se to desi, proizvodi se previše T-ćelija koje napadaju samo telo. U ovoj studiji je dokazano da terapija anifrolubamom, što je lek koji blokira interferon, a time sprečava disbalans T-ćelija koji verovatno dovodi do bolesti.

9. Vantelesna oplodnja nosoroga

Grupa naučnika je uspela kreira proces vantelesne oplodnje prilikom kojeg je oplođen južni beli nosorog. Nemački i kenijski istraživači su implantirali embrion ovog nosoroga u drugog predstavnika iste vrste koristeći tehniku još u septembru 2023. godine, što je rezultiralo uspešnom trudnoćom. Očekuje se da bi ova tehnika mogla da se koristi za spasavanje severnog belog nosoroga od potpunog izumiranja.

Foto: pexels

- Izuzetno je teško izvoditi proceduru kod tako velike životinje, u smislu postavljanja embriona unutar reproduktivnog trakta, koji je zapravo skoro 2 metra unutar životinje -- rekla je za Bi-bi-si Suzan Holc, naučnica u Lajbnic institutu za istraživanje zooloških vrtova i divljih životinja.

Inače, postoje dve vrste belih nosoroga: severni i južni.

Nažalost, severni beli nosorog je na ivici izumiranja zbog krivolova, sa samo dve preostale ženke, ali srećom naučnici su sačuvali spermu poslednjeg mužjaka ove vrste, koja bi mogla da se kombinuje sa jajnom ćelijom ženke i postavi u ženku južnog belog nosoroga koja bi onda delovala kao surogat.

Korišćenje embriona belog nosoroga za testiranje samog postupka bio je dokaz koncepta što je prekretnica koja će nam omogućiti da proizvodimo mladunce severnog belog nosoroga u naredne dve, dve i po godine, naveo je u saopštenju Tomas Hildebrant, šef odeljenja za upravljanje reprodukcijom u Institutu Lajbnic.

Kao što možete da vidite, razna naučna otkrića se dešavaju čak i danas, a nadamo se da će što ih bude bilo više, i naš život postajati sve kvalitetniji. Kao što je, uostalom, (skoro) oduvek bio slučaj.

pročitajte još

ZANIMLJIVOSTI: Mačak bežao od kuće - pronašli ga 50 KILOMETARA DALEKO 😸🍺

pročitajte još

ZANIMLJIVOSTI: Deka od 102 godine se popeo NA VRH FUDŽIJA 👴🏻🗻

pročitajte još

ZANIMLJIVOSTI: Hiljade ljudi posetilo 20. festival riđokosih u Holandiji 👩🏻‍🦰

Autor: redportal.rs