Njegov govor ostao upamćen kao jedan od najupečatljivijih trenutaka njegove vlasti 🤔
Na današnji dan 2000. godine Slobodan Milošević je održao svoje poslednje obraćanje građanima pred velike demonstracije u Beogradu koje su bile najavljene za 5. oktobar.
Nakon što je 24. septembra održan prvi krug neposrednih izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, kandidat opozicije Vojislav Koštunica je proglasio pobedu, dok su Savezna izborna komisija i vladajuće stranke priznavale da je dobio više glasova od Miloševića, ali ne i više od 50% glasova izašlih birača koliko je bilo potrebno za pobedu u prvom krugu.
Zbog toga su opozicione stranke najavile veliki skup u Beogradu za 5. oktobar. U međuvremenu je došlo do niza protesta i štrajkova širom zemllje, od kojih je najpoznatiji štrajk rudara u Kolubari.
Tri dana uoči najavljenog skupa, Milošević se obratio građanima i poslao određene poruke koje danas mnogi ocenjuju kao proročke.
Milošević je tada naveo da će, u slučaju promene vlasti, doći do raspada Jugoslavije, a da će stanje na Kosovu i Metohiji biti proglašeno za nepovratno:
Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se teritorija brzo rasparčala. Kosovo bi bilo prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući pritom čak ni nadu da će taj deo njene zemlje jednom mogao da joj bude vraćen.
NAJAVA PRIVATIZACIJE
Velika podela na većinu siromašnih i manjinu bogatih, to je slika istočne Evrope već nekoliko godina i nju svi možemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoišla ni nas. Javna i društvena svojina bi se brzo transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadašnjih iskustava naših suseda, bi po pravilu bili stranci. Mali izuzeci bi bili isključivo oni koji bi pravo na vlasništvo kupovali lojalnošću i pokornošću koja ih izmešta iz sfere elementarnog nacionalnog i ljudskog dostojanstva.
NACIONALNI IDENTITET
Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemljoj, pa i u našoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prošlošću, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, često i sa sopstvenim književnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, veoma efikasna i nemilosrdna selekcija nacionalnog identiteta svela bi ga na nešto nacionalnih jela, neku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetičkim sredstvima.
Iz iskustva drugih zemalja vidi se da je narod jedva u stanju da prati brzinu kojom počinje da upotrebljava tuđi jezik kao svoj, da se identifikuje sa tuđim istorijskim ličnostima, zaboravljajući svoje, da poznaje bolje književnost svog okupatora od svoje književnosti, da glorifikuje tuđu istoriju često se rugajući svojoj, da liči na druge umesto na sebe. Gubljenje nacionalnog identiteta je najveći poraz jedne nacije, a to se ne može izbeći u savremenom obliku kolonizacije.
O SLOBODI
Taj novi oblik kolonizacije isključuje, već po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo isključuje mogućnost za stvaralaštvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo građana koji u njima žive da slobodno izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje sukobilo sa neslobodom. Otuda je je tortura nad mišljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje je, razume se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokriće okupatoru da je uspostavio demokratiju u čije ime je i zaposeo teritoriju tuđe zemlje. Građani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno.
Autor: redportal.rs
