Naučnici koji istražuju podatke koje je prikupila letelica Kasini (Cassini) pronašli su nove složene organske molekule koje iz sebe izbacuje Saturnov mesec Enkelad, što predstavlja jasan da se ispod njegove zaleđene površine odvijaju složene hemijske reakcije. Dodatno, neke od njih bi mogle biti deo lanaca koji vode do još složenijih, potencijalno biološki relevantnih molekula.

Nalazi su objavljeni 1. oktobra u časopisu Nature Astronomy, a otkriće dodatno pojačava argumente da je potrebna posebna misija Evropske svemirske agencije (ESA) čiji bi cilj bio slanje letelice koja bi obišla i eventualno sletela na ovaj mesec.

Da podsetimo, još 2005. godine Kasini je pronašao prvi dokaz da Enkelad ima skriveni okean ispod svoje ledene površine, budući da su primećeni mlazevi vode koji izbijaju iz pukotina blizu južnog pola Meseca (voda se pretvarala čestice leda odmah po izbijanju u svemit). Iako manji od zrna peska, neki od ovih sitnih komadića leda su padali nazad na površinu meseca, dok su ostali naprosto išli dalje i formirali prsten oko samog Saturna, prateći Enkeladovu orbitu.

- Kasini je sve vreme detektovao uzorke sa Enkelada dok je leteo kroz Saturnov E prsten. Mi smo tad pronašli mnoge organske molekule u ovim ledenim zrncima, uključujući prekursore za aminokiseline - rekao je glavni autor studije, Nozair Kavadža sa Freje Univeriteta u Berlinu.

Foto: nachrichten.idw-online.de/Shifa

Ova ledena zrna u prstenu mogu biti stara i stotinama godina, a kako su starila, postojala je realna pretpostavka da su bila istrošena i dosta izmenjena intenzivnim svemirskim zračenjem. Zbog toga su naučnici želeli da istraže sveža zrna koja su bila izbačena mnogo skorije, kako bi stekli bolju predstavu o tome šta se tačno dešava u okeanu ispod sloja leda.

Još 2008. godine, Kasini je proleteo upravo kroz jedan ledeni sprej. Netaknuta zrna izbačena su samo nekoliko minuta pre nego što su udarila u instrument Kosmičkog analizatora prašine (CDA) letelice brzinom od oko 18 km/s. To nisu bila samo najsvežija zrna leda koja je Kasini ikada detektovao, već i najbrža.

- Brzina izbačaja je takođe veoma važna. Naime, ledena zrna ne sadrže samo zamrznutu vodu, već i druge molekule, uključujući organske materije. Pri manjim brzinama udara, led se raspada, a signal od klastera molekula vode može sakriti signal od određenih organskih molekula. Kada zrna leda brzo udare u CDA, molekuli vode se ne grupišu i imamo priliku da vidimo ove prethodno skrivene signale - objasnio je Nozair.

Ipak, bile su potrebne godine da se prikupe podaci iz prethodnih preleta, a zatim da se ono primeni na dešifrovanje šire slike. Upravo zbog toga je tek sad Nozairov tim otkrio kakve su vrste molekula prisutne unutar zrna svežeg leda.

Istraživači su primetili da su određeni organski molekuli, koji su već pronađeni raspoređeni u E prstenu, takođe prisutni u ovim zrnima svežeg leda. Ovo potvrđuje da su stvoreni unutar Enkeladovog okeana.

Takođe su pronašli potpuno nove molekule koji nikada ranije nisu viđeni u ovim zrnima leda. Za hemičare, novootkriveni molekularni fragmenti uključuju alifatične, (hetero) ciklične estre/alkene, etre/etil i, preliminarno, jedinjenja koja sadrže azot i kiseonik.

Na Zemlji, isti ovi molekuli su uključeni u lance hemijskih reakcija koje na kraju dovode do složenijih molekula koji su neophodni za život.

- Postoji mnogo mogućih puteva od organskih molekula koje smo pronašli u podacima Kasinija do potencijalno biološki relevantnih jedinjenja, što povećava verovatnoću... da je Mesec nastanjiv. Ubeđen sam da postoji još dosta toga u podacima koje trenutno istražujemo, tako da se radujemo unapred što ćemo skoro sigurno saznati dosta više u bliskoj budućnosti - naglasio je Kavadža.

- Ovi molekuli koje smo pronašli u sveže izbačenom materijalu dokazuju da složeni organski molekuli koje je Kasini detektovao u Saturnovom E prstenu nisu samo proizvod dugog izlaganja svemiru, već su lako dostupni u Enceladovom okeanu - dodao je Frenk Postberg, koautor studije.

Na otkriće nije ostao imun ni Nikolas Altobeli, jedan od glavnih naučnika projekta Kasini u ESA, koji je rekao da je fantastično videti sva ova otkrića.

- Fantastično je videti nova otkrića koja se pojavljuju iz podataka Kasinija skoro dve decenije nakon što su prikupljeni. To zaista pokazuje dugoročni uticaj naših svemirskih misija. Radujem se upoređivanju podataka sa Kasinija sa podacima iz drugih misija ESA-e za posetu ledenih meseci Saturna i Jupitera - dodao je on.

Foto: Pixabay.com/Reimund Bertrams

Povratak na Enkelad?

Otkrića Kasinija su se ispostavila kao vredna vredna za planiranje buduće misije ESA koja bi bila posvećena isključivo proučavanju Enkelada, tako da su radne studije za realizaciju ove misije već počele. Plan je da letelica proleti kroz mlazeve, pa čak i sleti na južni polarni teren ovog meseca kako bi se prikupili pouzdaniji uzorci.

Tim naučnika i inženjera već razmatra izbor modernih naučnih instrumenata koje bi letelica nosila. Ovaj najnoviji rezultat dobijen korišćenjem CDA pomoći će u donošenju te odluke.

Enkelad ispunjava sve uslove da bude nastanjivo okruženje koje bi moglo da podrži život: prisustvo tečne vode, izvor energije, specifičan skup hemijskih elemenata i složenih organskih molekula. ​​Misija koja vrši merenja direktno sa površine Meseca, tražeći znake života, ponudila bi Evropi vodeće mesto u nauci o Sunčevom sistemu.

- Čak i da se život na Enceladu ne pronađe, bilo bi ogromno otkriće, jer to pokreće ozbiljna pitanja o tome zašto život nije prisutan u takvom okruženju kada postoje pravi uslovi - kaže Nozair.

pročitajte još

Saturnov satelit krije okean 🧐

pročitajte još

KOSMOS: Ples Jupitera i Saturna 💞🪐

pročitajte još

Neverovatne fotografije konjunkcije Saturna i Jupitera 🪐

Autor: redportal.rs