LJUDI MOŽDA NISU NASTALI U AFRICI: Otkrivena lobanja koja pomera starost HOMOSAPIENSA za 400.000 godina 😨💀

Šokantno arheološko otkriće preti da okrene sve ngalavačke 🤓

Do skora smatralo se da su se homosapiensi i neandertalcci razišli u razvitku od svog zajedničkog pretka pre oko 600.000 godina, međutim otkriće praistorijske lobanje u Kini je upravokompletno urušilo taj narativ. Datirana u period pre milion godina, kranium pripada izumrlim ljudima koji pripada našim rođacima izumrlim hominidima kosi su u rodu sa denisovijancima (hominidima) i samim tim ukazuju da se se već izdvojili kao posebna vrsta još pre ovog trenutka.

Lobanja je otkrivena u Hubei provinciji u Kini 1990. godine i nazvana je Junksian 2. Lobanja je bila centar taksonomske konfuzije 35 godina, najviše iz razloga što je nalaz bio smrvljen te ga je bilo teško proučavati. Usled svoje velike starosti i oblika neki naučnici su ga okarakterisali kao homo erektusa.

Međutim uz pomoć CT skenera i digatlne rekonstrukcije autori najnovije studije su uspeli da isprave distorzije u rekonstrukciji lobanje i da izgrade kompletan model. To je otkrilo da Juksian 2 poseduje čitav mozaik novih karakteristika, od kojih mnoge pripadaju primitivnim hominidima poput homo erektusa dok su druge više nalik homosapiensu.

Unakrsnim upoređivanjuma više od 500 morfoloških karakteristika na 104 fosila, istraživači su utvrdili da Junksian 2 pripada grupi homo longi, koja uključuje i 145.000 godina staru lobanju koja je skoro otkrivena i klasifikovana kao denisovijanska. Sa druge strane Junksian 2 nije denisovijanac, već je više na početku samog granjanja te vrste hominida iz koje je kasnije vremenom nastali denisovijanci.

Za denisovijance i neandertalce se prethodno smatralo da predstavljaju sestrinske linije, ali upravo u ovoj studiji naučnici su utvrdili da homo longi grupa zapravo predstavlja sestrinsku lini homosapiensa.

Kako objašnjava profesor Kris Stringer:

Zato što je Junksian 2 oko milion godina star, po definiciji, i homo longi klada (grupa) mora biti isto oko milion godina stara minimum. Te stoga indicira da su se homosapiensi i neandertalci već razdvojili, te bi stoga i njihove grupe morale biti iste ili veće starosti.

Ukratko:

Homosapiensi, odnosno moderni ljudi, moraju biti više od milion godina stari, što je oko 400.000 godina ranije nego što određeni genomski modeli prikazuju. Uopšteno naša grupa je stara oko 1,02 miliona godina dok su homo langi stari oko 1,2 miliona godina.

Što je još zanimljivije, homo longi grupa takođe obuhvata i hominida homo antecesor, čiji fosili su stari oko 850.000 godina i otkriveni su u Atapuerci u Španiji. Stoga, geografski, članovi ove grupe rašireni su celokupnom dužinom evrazijskog kontinenta - što ukazuje da je grupa najverovatnije nastala van Afrike.

Kako objašnjava Stringer:

Mnogi od nas, godinama, pretpostavljali smo da Afrika mesto granjanja navedenih grupa. Ali na osnovu naše analize najstariji članovi longi klade su iz Španije i iz Junksiana u Kini, nakon njih u bliskoj relaciji je i sapiens kladam dok se naduge pre toga razgranala i neandertalska klada.

Stoga se postavlja jasno pitanje: Da li je zajednički predak svih tih klada (grupa) isto živeo VAN AFRIKE?

Naširoko je prihvaćeno da je homosapiens nastao u Africi, iako nije isključeno da je naša vrsta nastala od hominida koji se vratio u Afriku nakon što se razgranao i migrirao van kontinenta.

Tim dalje pokušava da reši nesigurnosti analiziranjem drugih, jednako starih, ljudskih fosila iz Etiopije, Eritreje kao i iz Sima de los Huesos u Španiji. Trenutno, Stringer navodi da najbolje što možemo sa najviše sidurnosti da kažemo jeste da nemamo pojma gde je živeo zajednički prvobitni predak.