Motivi za lažne dojave o eksplozivnim napravama u školama mogu biti različiti, od pokušaja zabave i materijalne koristi do geopolitičkih razloga. Ko je prošle nedelje poslao preteće mejlove gotovo hiljadu škola u Srbiji, pokazaće istraga, ali pitanje je: "Može li se ovakvim situacijama stati na put?".
Pretnje su stizale putem servisa za anonimno slanje mejlova, što otežava policiji da utvrdi odakle su poruke poslate.
- Problem predstavljaju kompanije koje ne sarađuju sa organima gonjenja, čime se identifikacija počinilaca dodatno usporava - kaže Nikola Čučilović iz MUP-a.
Ovakve dojave ne izazivaju samo strah, već i ozbiljne ekonomske gubitke.
- Ako je zbog evakuacije 30.000 roditelja napustilo posao na nekoliko sati, to su ogromni gubici za privredu - ističe profesor Goran Mandić sa Fakulteta bezbednosti.
Škole bi, prema njegovim rečima, morale da imaju jasne protokole evakuacije i komunikacije sa roditeljima kako bi se izbegla panika.
- Dešava se da roditelji odvedu dete kući bez obaveštavanja nastavnika, što stvara dodatnu zabunu - dodaje Mandić.
Stručnjaci upozoravaju da među počiniocima ima i maloletnika.
- Imali smo slučaj trinaestogodišnjaka koji je nudio 'uslugu' slanja lažnih dojava, i to naplaćivao - navodi Čučilović.
Za lažne dojave zakonom je propisana kazna do pet godina zatvora, ali u praksi sankcije često budu blaže.
- Jedan muškarac je prijavio bombu u supermarketu samo da bi dobio slobodan dan, kažnjen je uslovno i sa 100.000 dinara - kaže portparolka tužilaštva Branka Gajić.
Ministarstvo pravde najavilo je izmene zakona kojima bi se pooštrila krivična odgovornost za ovakva dela.
Autor: redportal.rs
