URBANA EVOLUCIJA: Ptice u gradovima menjaju glas – pevaju višim tonom da bi nadjačale saobraćaj 🚗🐦📢

Ova otkrića naglašavaju kako zagađenje bukom, koje je često zanemareno u poređenju sa hemijskim zagađenjem, vrši značajan pritisak na divlje životinje

Nedavna istraživanja otkrila su fascinantan i neočekivan način na koji se neke ptičje vrste prilagođavaju životu u gradovima: ptice su počele da menjaju ton i visinu svoje pesme kao odgovor na rastući nivo buke koju generiše čovek, poput saobraćaja.

Ptice koje žive u urbanim sredinama, gde dominira niskofrekventna buka, naučile su da pevaju glasnije i na višim tonovima kako bi njihova pesma bila čujnija i kako bi izbegle preklapanje sa zvukom automobila i industrije.

Privremeno ponašanje ili trajna evolucija?

Ova pojava je u početku tumačena kao kratkoročno, ponašajno prilagođavanje (tzv. Lombardov efekat, gde pojedinci pojačavaju glas u bučnijem okruženju). Međutim, novija istraživanja sugerišu da se kod nekih vrsta možda radi o trajnijoj kulturnoj evoluciji ili čak o fiziološkoj promeni.

1. Učenje i preživljavanje:

U gradovima, mladim pticama je teže da nauče pesme odraslih jedinki zbog buke. One pesme koje su prirodno glasnije i viših tonova — a samim tim i lakše čujne u urbanom okruženju — imaju veće šanse da budu usvojene. Ptice koje uspešno nauče ove modifikovane pesme verovatnije će privući partnere i preživeti, prenoseći dalje tu modifikovanu vokalizaciju na sledeće generacije.

2. Gubitak komunikacije:

Ipak, ovo prilagođavanje nosi i rizik. Neke studije pokazuju da ptice koje su promenile ton kako bi se prilagodile bučnim lokacijama, poput industrijskih postrojenja, gube sposobnost da komuniciraju sa pripadnicima iste vrste iz tiših, prirodnih staništa. To potencijalno dovodi do izolacije populacija.

3. Promena vremena pevanja:

Pored promene frekvencije, neke ptice prilagođavaju i vreme pevanja. Na primer, slavuji često počinju da pevaju glasnije radnim danima ujutru nego vikendom, dok ptice u blizini aerodroma počinju svoj jutarnji hor ranije, pre početka vazdušnog saobraćaja, kako bi izbegle buku.

Ova otkrića naglašavaju kako zagađenje bukom, koje je često zanemareno u poređenju sa hemijskim zagađenjem, vrši značajan pritisak na divlje životinje i prisiljava ih na brze evolucione promene.