Istraživanje sićušnog pljosnatog crva, poznatog kao planarija, donelo je revolucionarna saznanja koja bi mogla da promene budućnost regenerativne medicine. Ovaj vodeni stvor, veličine zrna pirinča, poseduje izvanrednu moć: može da regeneriše ne samo glavu ili rep, već gotovo svaki deo tela koji mu je odsečen, rastući u potpunosti novu, funkcionalnu jedinku.
Ova zapanjujuća sposobnost krije se u njegovim matičnim ćelijama – a naučnici veruju da razumevanje njihove tajne može da pomogne u lečenju bolesti, pa čak i u regeneraciji oštećenih ljudskih organa.
Dok kod ljudi matične ćelije čine manje od 1 odsto tela, kod planarije je taj procenat izuzetno visok – oko 15 odsto. Ove ćelije, poznate kao neoblasti, su pluripotentne, što znači da se mogu pretvoriti u bilo koju vrstu ćelije (oko 40 tipova), poput ćelija mozga, mišića, kože ili creva.
Kada se planarija povredi ili joj se odseče glava, njene matične ćelije se brzo umnožavaju i putuju do mesta povrede, pokrećući kompleksan proces obnavljanja.
Istraživanja, poput onih koja su sprovedena na Univerzitetu Nortvestern (Northwestern University), identifikovala su gen nazvan zic-1 koji, između ostalog, omogućava matičnim ćelijama planarije da se pretvore u "signalni centar" koji orkestrira i koordinira proizvodnju novih organa.
Ono što planarije čini posebno važnim modelom za nauku je specifičnost njihovih matičnih ćelija, koja je u suprotnosti sa ljudskim:
Za razliku od ljudskih matičnih ćelija, koje zavise od "niše" ili bliskog okruženja drugih ćelija, matične ćelije planarije su prilično nezavisne i mogu se pretvoriti u bilo koji tip ćelije bez potrebe za obližnjom podrškom. Naučnici su otkrili da je funkcija planarijinih matičnih ćelija usko povezana sa crevnim ćelijama, iako sa njima nemaju direktan kontakt.
Ljudske matične ćelije su strogo kontrolisane, jer nekontrolisani rast često dovodi do tumora, odnosno raka. Planarije su, sa svojim ogromnim zalihama ćelija koje se neprestano razmnožavaju, na neki način rešile problem nekontrolisanog rasta, i istraživači veruju da bi taj mehanizam mogao da pomogne i u borbi protiv kancera.
Proces regeneracije u planarijama nije samo popravka rane, već ponovna izgradnja celog funkcionalnog organizma, što je ključno za razvoj regenerativne medicine.
Studije planarije, predvođene istraživačima poput profesora molekularne bio-nauke Kristijana Petersena, sugerišu da bi razumevanje ovih mehanizama moglo jednog dana da omogući stvaranje "organizatora tkiva" iz ljudskih matičnih ćelija, čime bi se poboljšao oporavak tkiva i organa kod ljudi.
Autor: redportal.rs
