Kako je MALI PRLE POSTAO PATRIJARH PORFIRIJE 😎

Dok je pešačio 25 kilometara do Dervente, usput čitao knjigu 💪

Pre nego što se zamonašio, patrijarh Porfirije, rođen kao Prvoslav Perić, imao je nadimak iz serije Otpisani, čuvao je krave i orao njivu, radio na nadnicu, igrao fudbal i stolni tenis i imao simpatiju.

Dok je kao dečak, za vreme raspusta, boravio u zavičaju svojih roditelja, on je spavao u kućici sa zemljanim podom, jurcao bos sa seoskom decom i čitao raznu literaturu, pa i kaubojske romane. 🧐

I od malih nogu je bio posebno dete, svima je bilo jasno da će izrasti u velikog čoveka.

Tako o patrijarhu srpskom Porfiriju za Srpskainfo govore njegovi najbliži rođaci iz Pojezine i Crnče, pitomih sela kod Dervente, gde je zavičaj Porfirijeve majke Radojke i oca Radivoja.

Skromne kućice, u kojima su rođeni i odrasli roditelji najmlađeg patrijarha u novijoj istoriji Srpske pravoslavne crkve, odavno su srušene. Ali, na kućištu i danas žive Brkići i Perići, koji pamte kako je "mali Prle" u detinjstvu provodio leta kod baka i dedova i družio se sa decom iz sela.

- I danas ga zovemo Prle. To zvuči partizanski, podseća na Otpisane, ali nadimak je dobio zbog svog krštenog imena Prvoslav. Ponosni smo i sretni što je izabran za patrijarha, nije što je naš, ali Srbi nisu mogli poželeti boljeg, pametnijeg i čestitijeg patrijarha, nek nam je živ i zdrav na mnogaja leta. Ali, njegova svetost za nas je i bio i ostao naš dragi, dobri Prle - kaže Ljubomir Brkić (56) parijarhov rođak iz Pojezine.

Ljubmir je, kako bi se to reklo kod nas, Porfirijev brat od ujaka.

A porodično stablo i porodična istorija idu ovako: patrijarhova majka Radojka Perić, rođena Brkić, koja danas živi u Čurugu u Vojvodini, rođena je u Pojezini.

pročitajte još

PRATITE USTOLIČENJE PATRIJARHA na Red portalu!

Bila je izuzetno mlada kada se udala za svog Radivoja iz susedne Crnče, odselila u Vojvodinu i 1961. rodila sina prvenca Prvoslava.

Njen muž Radivoj se još kao mladić, pedesetih godina prošlog veka, trbuhom za kruhom, zaputio u Vojvodinu, tamo položio za trkatoristu i zaposlio se u poljoprivrednom dobru.

- Tetka Radojka i pokojni tetak Radivoj su bili vredni i čestiti ljudi, od rane mladosti su mnogo radili. Nisu bili školovani, ali su cenili znanje. Odgojili su troje divne dece, koji su im podarili ukupno 13 unučadi i, za sada, jedno praunuče - kaže Ljubomir.

Kao deca, Prle i njegov mlađi brat Srđan, danas protojerej Đurđevskog hrama u Somboru i ponosni otac osmoro dece, svako su leto provodili kod baka i dedova u Crnči i Pojezini.

- Prle je bio dobro, bistro dete, puno je čitao, ali se i družio sa nama. Igrao je lopte, čuvao stoku, sve isto kao i mi i druga seoska deca - priča Ljubomir.

Priseća se kako su terali krave na pašu, svako je dete u to vreme imalo svoja zaduženja, čak i kad dođe u goste za raspust, nije bilo sedenja onako.

- Pašnjaci su bili na poljani blizu rečice Ilove i mi, naravno, pustimo krave da pasu, pa udri po fudbalu i kupanju - priseća se Ljubomir.

Kaže da je Prle bio dobar fudbaler i još bolji plivač.

- Uskoči u vodu i po deset puta u cugu prepliva Ilovu. Svi smo mu se divili. Ali, on je tamo u Čurugu vežbao na Tisi, a mi smo jedva znali plivati, koliko da se ne udavimo - priča Ljubomir i dodaje da je Prle, dok je bio gimnazijalac u Novom Sadu, igrao i stolni tenis i to prilično dobro. 💪

Kad je kao dečak, dolazio na selo kod rodbine, Prle je uvek sa sobom vukao punu torbu knjiga. Stalno je, kažu rođaci, nešto čitao. - Ne znam ja kakve su to knjige bile, sigurno neke ozbiljne. Tako je on, kad pođe u Derventu, išao pešice, preko njiva, a ima do Dervente, bogami, 25 kilometara. Ponese knjigu, pa hoda i čita. Dok stigne do grada pročita celu knjigu - priča stric Slobodan Perić.

Objašnjava da su njegova braća od tetke, Prle i Srđan, iako su i u Vojvodili živeli na selu, u Pojezini doživljavani kao "deca iz grada". Kad bi boravili u selu, spavali su kod bake Desanke, u staroj kući Brkića, izgrađenoj od "naboja", sa zemljanim podom.

- Srđan je govorio da mu je to super, jer ne mora da pere noge pre spavanja. Ali, Prle nije bio do te sorte. Iako je, kao i mi, često bos jurcao poljima, uvek je vodio računa o higijeni - priča Ljubomir.

Prle je od malih nogu pomagao starima i bolesnima i nije bežao ni od kakvog posla.

- Tetka mi pričala da je, još kao đak, sa njom išao u nadnicu, da zaradi dnevnicu i pomogne porodici. A u školi je uvek bio najbolji. Kažu da danas govori deset jezika, da je jedan od naobrazovanijih Srba, ali je ostao skroman - kaže Ljubomir.

Rođak Dragoljub Brkić priča da je, uz ozbiljne knjige, Prle čitao i stripove i roto romane: i ljubavne i kaubojske. - U to vreme su deca radila u polju, čak i kada dođu u goste za raspust. I tako nama dvojici daju zadatak da pooremo njivu. Ja sam tad ima 13 godina, Prle deset, pa je on kao mlađi vodio volove, a ja bio za plugom. I on lepo jednom rukom vodi volove, a u drugoj drži roman i čita. I normalno, promaši brazdu - priča Dragoljub.

Priznaje da je rodbina bila iznenađena kada je Prle odlučio da upiše bogosloviju, a potom i da se zamonaši. Ipak je to, u doba Titove Jugoslavije, bio neobičan izbor za mladog i učenog čoveka.

Drugi patrijarhov brat od ujaka, Dragoljub Brkić (61), za Srpskainfo kaže da njegov tetak, otac Prletov, nije bio baš sretan zbog sinovog izbora, jer je "bio u Partiji", ali da ga je majka podržavala.

- Kad se Prle zamonašio, bilo mi je nezgodno da s njim pričam o tome, pa sam razgovarao s tetkom, njegovom mamom. Ona mi je rekla da je Prle nešto sanjao i da se nakon tog sna odlučio za monaški život - priča Dragoljub.

Patrijarhov stric Slobodan Perić (70), koji živi u susednoj Crnči, nije se libio da svom Prletu otvoreno kaže šta misli o toj njegovoj odluci.

- Zamonašiti se u 24. godini, odreći se, tako rano, i žena i mnogih drugih ovozemaljskih zadovoljstava, to je zbilja velika stvar. Rekao sam mu tada: sinovče, što će ti to, mogao si tako pametan, postati predsednik Srbije! A on mi kaže: striko, ja to volim, to je moj put - priča Slobodan.

Pričljivi i veseli deda Slobodan priznaje da je tada i opsovao. I inače mu se često omakne psovka, čak i Boga ponekad "spomene", ali se Prle, kaže, nikad nije zbog toga ljutio na njega. Samo se nasmeje i odmahne rukom. 😅

U njegovu su kuću Prle i brat mu Srđan, u detinjstvu, dolazili dva puta godišnje, skoro celi avgust bi provodili u Crnči.

- Srđan je od malena bio baraba, pravi Perić, a Prle tih, fin, uredan, kao devojčica, više je povukao na Brkiće - kaže stric Slobodan.

I dok drugi rođaci izbegavaju ovu škakljivu temu, Slobodan otvoreno kaže da je Prle, dok je bio tinejdžer, znao zagledati djevojčice, a bogami i one njega.

- Onako lep, crn, a znao je i lepo pričati, mnogima je zapeo za oko. Imao je ovde u selu curicu, hajd da kažemo simpatiju, imali su oboje petnaestak godina, kad su ašikovali. Ona se kasnije odselila u Australiju, već odavno živi tamo, ima decu i unučiće - kaže Sobodan, a njegova supruga Zagorka ga mrko gleda i opominje, što je, pred novinarima, tako razvezao jezik. 😠😠

I strina Zagorka, kao i drugi rođaci, žali što Prle, poslednjih godina, otkako je postao mitropolit, nije imao vremena da ih posećuje, ali razume da ne može, zbog obaveza. Poslednji put su ga videli prie četiri godine.

pročitajte još

PATRIJARH PORFIRIJE: Nema veće pravde od postojanja svetinje na ovom mestu

- Ranije, dok je bio mlađi, jednom su nam u goste došli Prle i episkop Fotije, koji je njegov drugar. Noćili su ovde - kaže strina, ponosna što je u svom domu ugostila dvojicu vladika.

- Nije ih bilo teško ugostiti, oni su pravi monasi, skromni u jelu i piću, a znaju s narodom, prava je milina razgovarati s njima - kaže strina Zagorka.

I inače Zagorka i Slobodan Perić su uvek radi gostima.

Od prošlog petka, kad je patrijarh Porfirije ustoličen, pa sve do ponedeljka, u njihovoj kući se slavilo. Gosti su se smenjivali, Slobodan i Zagorka čašćavali. Cvrčao je roštilj, popilo se nekoliko litara rakije i domaćeg likera, u slavu novog patrijarha. 🍷🍷🍷

Ljubomir Brkić kaže da su i njega pitali kad će častiti, brat mu je postao patrijarh, nije to mala stvar.

- Ja im kažem, dođite mi kući, pa ćemo proslaviti, a oni bi u kafanu. Ali, ja nisam neki čovek od kafane - kaže skromni Ljubomir.

I Brkići i Perići kažu da patrijarh Porfirije nikad nije zaboravio rođake u zavičaju svojih roditelja. I danas im šalje pozdrave i poklone, najčešće preko rođaka Milana Brkića, koji je već godinama njegov kuvar.

- Prle dve godine, moja je majka, a njegova ujna, još je bila živa, dođe nam Milan, nosi kovertu. Kaže, poslao Prle ujni čestitku i miloštu za Vaskrs. Kad tamo u koverti 200 evra - priča Ljubomir Brkić.

I daljim rođacima, koji su siromašni i bolesni, slao je vozom iz Zagreba pakete hrane, a decu u Brkićima i Perićima često je, kažu, čašćavao slatkišima i džeparcem.

I mada je patrijarh Porfirije, za rođake Prle, čovek kakav se retko rađa, njegov stric Slobodan kaže da u selu Crnča živi jedan čudesan dečak, koji bi mogao biti njegov naslednik.

- Mali Miloš Davidović me mnogo podseća na našeg Prleta. Još je u osnovnoj školi, a već zna sve molitve, nema šta nije pročitao, sprema se za bogosloviju. Kad mu je poginuo otac, vozeći traktor, mali Miloš mu je, kao pravi pop, sam očitao opelo - priča Slobodan.

IZVOR: FB / Srpskainfo.com