Trnoviti put od siromašnog dečaka do velikog vojvode

Stepa Stepanović je rođen 11. marta 1856. u selu Kumodraž kod Beograda, u porodice Ivana i Radojke Stepanović. Bio je treće od četvoro dece koliko su imali njegovi roditelji, a ime je dobio po dedi Stepanu, po kom su i dobili prezime Stepanovć.

Oni nisu bili školovani, pa tako ni mali Stepa nije bio predodređen za školovanje. Kada je jednom čuvao stoku pomahnitali bik ga je zakačio rogom, srećom, ubrzo je naišla njegova strina i povreda je sanirana.

Osnvnu školu koja je tada trajala samo 3 godina završava u rodnom mestu. Stepa opisuje gimnaziju jkoja se tada nalazila u Kapetan-Mišinom zdanju. Kako bi uopšte mogao da se školuje on je često služio bogatije beogradske porodice.

Po završetku gimnazije upisuje Artiljerijsku školu ali to Stepi nije išlo baš najbolje zbog matematike. U toku školovanja izbija Hercegovački ustanak, a1876. po izbijanju Srpsko-turskog rat cela klasa se upućuje na front.

U Drugom srpsko-turskom ratu Stepa Stepanović biva primećen kod oslobađanja Pirota i Vranja.

U godinama koje su dolazile Stepa je uspešno polagao ispite za sve vojničke činove, po završetku svakog ispita bio je premešten u drugo mesto za većim činom.

U toku majskog prevrata nije se mnogo mešao, ali je svojevemeno izjavio da mu je bilo prijatno da u vosjci budu tolika previranja. Nakon Ilindenskog ustanka u makedonji kralj Petar I je naredio da se otpočne sa pripremama za rat. Kako bi vojnike u Kraguejvcu gde je tada službovao obučio što bolje, uveo je gvozdenu disciplinu.

U periodu kada je Austrija aneksirala Bosnu, Stepa Stepanović je bio ministar vojni, koji je savetovao Vladu da ne ide u rat zbog vojne nadmoći Austrije. Zbog takve samostalne odluke Austrije u Srbiji i Crnoj Gori su izbile demonstracije.

Učestvovao je u svim daljim ratovima, Prvom balkanskom ratu, Drugom balkanskom ratu, Kumanovskoj bici i opsadi Jedrena. Takođe, učestovovao je u odbrani Cera i cele Mačve, Sremskoj ofanzivi, prešao Albaniju i vratio se u novoformiranu Kraljevinu SHS.

Foto: cacakmuzej.org.rs

Stepa Stepanović je ratni čin vojvode zaslužio zbog uspešno vođenih u završenih bitaka, proterivanjem Austrijanaca iz Mačve i Šapca čime je unapređen 20. avgusta 1914. godine, proizvodstvom u čin drugog srpskog Bojnog Vojvode

O vovodi Stepi je pisao i britanski Gardijan, tada Mančester Gardijan:

Pobede koje je srpska Druga armija izvojevala na Ceru i na Solunskom frontu, daju vojvodi Stepi Stepanoviću da bude stavljen u red velikih ratnih vojskovođa.

Po izlasku iz aktivne vojne službe Stepa je živeo u Čačku. U Beograd je odlazio kad je morao na poziv vrhovnog komandanta i njegovih ratnih saboraca.

Sredinom 1928. počeo je značajnije da oboljeva, bolest uzela maha te je pristao na nagovor porodice da ga pregledaju lekar. Pre smrti predvideo je sve što je trebalo za sahranu. Od svoje skromne vojvodske plate za vreme službe uštedeo je koliko je mislio da će biti potrebno za pogreb. Tražio je da se sablja koju je dobio na dar od svojih oficira kao komandant 6. puka 1898. položi na njegov kovčeg.

Autor: redportal.rs