Skulptura Miris proleća jedna je od ranih radova vajara Đorđa Jovanovića, a nastala je 1902. godine. U pitanju je predstava ženskog akta.
Foto: Printscreen YouTube/Galerija Matice srpske
Fenomen nagosti je stanje svojstveno samo ljudskom biću. Jeste li razmišljali nekad o tome? 🤔
Cela istorija umetnosti prepuna je aktova. Biti go znači biti lišen odeće, što može da izazove određenu neprijatnost, dok reč akt označava uravnoteženo, samopouzdano telo.
Foto: Printscreen YouTube/Galerija Matice srpske
Lepota i sklad proporcija bili su cilj ovog Jovanovićevog akta, a tema samo povod za umetnički poduhvat.
U ovom slučaju, povezivanje ženske nagosti možemo možemo dovesti u vezu sa konceptom plodnosti, koji budi i asocijacija na proleće. Jovanovićeva skulptura tako postaje personifikacija proleća, oličenje Majke Prirode. Boginja obilja i plodnosti.
Đorđe Jovanović bio je među prvim školovanim srpskim vajarima. A bio je i pasionirani biciklista! 🚴🏻♀️ Sve do 1902. godine njegov život se odvijao između Minhena, Pariza i Beograda. Sve velike razdaljine je često prelazio biciklom.
Pogledajte kratak video o ovome 👇🏻:
IZVOR: YT / Galerija Matice srpske
Sandro Botičeli, začetnik nagosti u slikarstvu 🖼🎨
U FOKUSU: Slika Na bunaru SAVE ŠUMANOVIĆA 💦🎨
Autor: Snežana Mišić i Nikola Ivanović / redportal.rs
