Minerali koji su dostavljeni Zemlji u meteoritima pre više od 4 milijarde godina dugo su vremena smatrani za ključne sastojke u razvoju života na Zemlji. Ali sada su naučnici sa Univerziteta u Lidsu utvrdili da su i udari gromova bili važni koliko i meteoriti u stvaranju uslova da se život pokrene.
Po njihovom mišljenju, ovo je ključna stavka koja pokazuje da se uslovi za život mogu takođe stvoriti ako su atmosferski uslovi dobri. Istraživački rad je vodio Bendžamin Hes tokom studija na Univerzitetu u Lidsu u Školi Zemlje i prirodnog okruženja.
Hes je sa svojim mentorima proučavao veliki i izvanredno očuvani uzorak minerala fulgurita - kamena koji se stvori kada grom pogodi zemlju. Uzorak je formiran kada je grom udario na imanju Glena Elina u Ilinoisu (SAD) 2016. godine.
Početni cilj istraživača je bio želja da prouče formiranje fulgurita. Međutim, naučnici su bili iznenađeni kada su otkrili da uzorak sadrži u sebi velike količine fosfornog minerala šreibersita.
Fosfor je esencijalan za život i igra ključnu ulogu u svim biološkim procesima uflori i fauni - od kretanje, preko rasta pa sve do razmnožavanja. Prisustvo fosfora u površini rane Zemlje je bilo u okviru minerala koji se nisu mogli rastvoriti u vodi (gde je i nasto prvi život, tzv. primordijalna čorba), ali za razliku od njih - šreibersit je mogao da se rastvori.
Kako kaže sam Hes:
Mnogi su predlagali teorije da je život na Zemlji počeo u plitkim koncentracijama vode na površini, prateći Darvinov koncept "male tople bare". Većina modela koji se bave projekcijom načina na koji je započeo život uključuju udare različitih meteorita, koji su na sebi nosili elemente ključne za dalji razvoj - meteorite koji su u sebi nosili šreibersit. Međutim, naša studija je otkrila veliku količinu tog minerala u fulguritu, što ukazuje da uopšte ne mora biti slučaj da je život zavisio od meteorita. Fosfor koji je bio neophodan da se stvore idealni uslovi za početak života mogao je nastati na Zemlji - udarima gromova. I što je još važnije, ovaj model ukazuje da možda postoje i svi uslovi na drugim planetama sličnim Zemlji, gde su udari meteorita retki a atmosferske aktivnosti česte.
NAUKA: Pantljičara dobila rak, a ON umro 🤢
Tim je procenio da su fosforni minerali stvoreni udarima gromova prevazišli po količini one koji su doneti na meteoritima još pre 3,5 milijardi godina, što se otprilike poklapa sa najstarijim nalazima prvih mikrofosila.
Takođe, udari groma su daleko manje destruktivni nego meteoriti, što znači da su imali manji uticaj na delikatnu evoluciju života.
Studija, pod imenom Lightning strikes as a major facilitator of prebiotic phosphorous reduction on early Earth, objavljena je 16. marta u časopisu Nature Communications.
NAUKA: Naučnici žele da naprave Nojevu barku na Mesecu 🌛
Autor: redportal.rs
